Linkovi

Vizner i Sajms: Odluka o priznanju nezavisnog Kosova neće biti poništena


Kosovo – šta sledi? Odgovor na to pitanje, na panel diskusiji koju je organizovao Američki institut za mir, pokušali su da daju predsednik Niksonovog centra Dmitri Sajms i ambasador Frenk Vizner, koji je predstavljao Bušovu administraciju u pregovorima o Kosovu, pod pokroviteljstvom Kontakt grupe. Diskusija dvojice ekspereta nastavak je njihove prethodne polemike na stranicamqa magazina -National Interest.

Dvojica dobro obaveštenih vašingtonskih insajdera, Dmitri Sajms i Frenk Vizner, saglasni su da revizije procesa, kada je u pitanju američko priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova – neće biti. Vizner smatra:

«Uprkos argumentu premijera Koštunice da SAD moraju poništiti odluku o priznavanju nezavisnog Kosova, ni mi niti evropske države to neće učiniti».

Ambasador Vizner odbacuje kritike da brzo priznanje nezavisnosg Kosova govori o unilateralizmu američke spoljne politike. Kao dokaz, on navodi da su Sjedinenjene Države pristale da se pregovori odvijaju sve dok nije postalo jasno da se razlike u fundamentalnim stavovima Beograda i Prištine o statusu ne mogu premostiti, s tim što Vašington nije ostao usamljen u odluci da prizna Kosovo. Vizner ne veruje da je pitanje Kosova trebalo rešavati postavljajući kao prioritet implikacije rešenja na rusko-američke odnose.

"Ne verujem da je Sjedinjene Države trebalo da umesto pravednog rješenja pitanja koje je zahtjevalo rešenje, izađu u susret percepciji interesa druge velike sile. Imali bi smo tada mnogo problema. Naš interes je bio širi – celovita i stabilna Evropa i drugačiji Balkan na kome će broj NATO vojnika početi da se smanjuje.

Međunarodna zajednica je morala da izabere. Rusija nije nudila rešenje i tek je u leto prošle godine počela da preti vetom ukoliko se ne zadovolji percepcija njenih interesa. Rezolucija 1244 nije isključila nezavisnost Kosova kao mogućnost i po mom i shvatanju brojnih stručnjaka koje smo konsultovali – kršenja međunarodnog prava nije bilo".

No, Dmitri Sajms smatra da jeste. Ne sporeći da bi Sjedinjene Države svoju spoljnu politiku prvenstveno trebalo da vode u skladu sa sopstvenim interesima, on kaže da je upravo u interesu Vašingtona bilo da ne dođe do kršenja međunarodnog prava i ignorisanja ruskih stavova.

Sajms, koji ima redovnu komunikaciju sa najvišim ruskim zvaničnicima kaže da bi Moskva sada mogla da protumačeni «neobavezujući karakter» rezolucija UN, počne da pripodobljuje svojim interesima, prvenstveno kada se govori o iranskom nuklearnom programu, što bi bilo u direktnoj suprotnosti sa zapadnim interesima na Bliskom istoku.

Sajms veruje da je bilo moguće - uz izbegavanje «trijumfalističkog pristupa», koji pripisuje bivšem ambasadoru u UN, Ričardu Holbruku - zadržati Moskvu na poziciji uzdržanosti u Savetu bezbjednosti, što je bilo izvesno sve dok Zapad nije počeo da insistira na tome da Kosovo, kao specifičan slučaj – ne može da bude presedan za druge krajeve sveta.

Sajms je citirao Vladimira Putina koji je najbližim saradnicima rekao da na kraju rečenice «Kosovo je presedan» neće biti tačka već zarez, ali da konačan oblik rečenice još nije poznat.

«Ako nakon kosovske nezavisnosti budemo imali konstruktivan dijalog Moskve i zapada to će biti jedna priča. Ali ako na samitu NATO-a u Bukureštu Bušova dministracija pokuša da ubrza prijem Ukrajine i Gruzije imaćemo sasvim drugačiju situaciju, jer je NATO nakon intervencije u Jugoslaviji u Moskvi viđen kao neprijatelj».

Sajms – pozivajući se na informacije koje su mu u Moskvi saopštili visoki ruski funkcioneri – kaže da se već zna šta Kremlj neće uraditi:

"Rusija neće koristiti vojnu silu na Balkanu. Rusija neće uspostaviti vojne baze u Srbiji. Rusija neće priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, jer ne želi njihovu nezavisnost – već prisajedinjenje. Rusija, takođe, neće zauzeti poziciju da zbog Kosova neće sarađivati sa Sjedinjenim Državama, NATO-m i EU u oblastima od zajedničkog interesa."

Rusija je, kaže Sajms, dobila neočekivan poklon – južni gasovod i srpske energetsken resurse vrlo jeftino, jer se Koštuničina vlada rukovodila ne samo poslovnim, već i političkim interesima.

Šta sledi? Učesnici panela saglasni su da su stabilnost i ekonomska održivost Kosova kao države, obim i trajanje misija EU i NATO i pitanja integracije regiona – tek postavljena, a da će se američko-ruski odnosi, baš kao i odnosi Moskve sa EU uskoro naći na višestrukom testu. Ambasador Vizner veruje da je samit NATO-a u Bukureštu šansa za obnovu konstruktivnijeg dijaloga, dok Dmitri Sajms ide i korak dalje, uveren da bi taj samit mogao da označi novi početak u odnosima Rusije i zapadnih saveznika.

XS
SM
MD
LG