Linkovi

Bajnder: Kosovo u ekonomskom smislu oduvek bilo crna rupa


Više od četiri decenije, inostrani dopisnik lista «Njujork tajms», Dejvid Bajnder, slao je ovom uticajnom američkom dnevniku izveštaje iz cele Evrope. Dok je bio stacioniran u Bonu, Beogradu i Berlinu, doajen novinarstva se specijalizovao za Nemačku i – Balkan. Međutim, njegovi izveštaji o ratovima u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do ’95, izazvali su određeno sporenje. Istaknuti novinar, sada u penziji, star 71 godinu, dao je inervju za Glas Amerike - koleginici Ivani Kuhar.

Tokom novinarske karijere duge više od 40 godina, dopisnik «Njujork tajmsa» iz Evrope, Dejvid Bajnder, bio je očevidac istorije iz prve ruke: komunističke «gvozdene pesnice» i njenog nasleđa... rušenja Berlinskog zida, podizanja Evrope i ratova u bivšoj Jugoslaviji, da navedemo samo neke od događaja o kojima je izveštavao. Bajnder je počeo da izveštava o Balkanu 1963. i postao veliki poznavalac. Međutim, njegova karijera inostranog dopisnika se i završila na Balkanu. Neki od njegovih izveštaja iz 1990-ih, o raspadu bivše Jugoslavije, izazvali su optužbe da je pristrasan prema Srbiji.

«Optužili su me da sam na strani Srba. Preovlađujuće mišljenje na Zapadu u pogledu toga ko je kriv, a ko prav u tim građanskim ratovima, koji su počeli između Srbije i Hrvatske, a onda se proširili na Bosnu, preovlađujuće mišljenje je bilo da su Srbi bili sasvim loši, a svi ostali dobri. Moj stav je bio da Srbi – iako su bili krivi za pojedine političke greške i neke zločine – u činjenju zločina nisu bili izuzetak.»

U jednom članku iz 1994, Bajnder je komandanta Vojske bosanskih Srba Ratka Mladića nazvao «savršenim profesionalcem». Mladića je kasnije Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu, optužio za genocid i etničko čišćenje, uključujući i masakr najmanje sedam i po hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka iz Srebrenice, 1995. On je jedan od najtraženijih optuženika za ratne zločine u bosanskom konfliktu. Bajnder u intervjuu za Glas Amerike priznaje da se u pogedu Mladića sada koleba. Iznenađuje ga što se general – koji je, prema Bajnderu, «čovek s vojničkom čašću» - nije predao i izašao pred sud zajedno sa svojim oficirima.

«Mogu samo da nagađam da je Mladić mislio i da misli da mu neće biti suđeno pošteno. Prema tome, zbog čega se suočiti sa sudom koji neće pošteno da ga tretira? To je moje jedino objašnjenje.»

Krajem 2004, bivši Mladićevi pomoćnici su počeli da se predaju Haškom tribunalu, jer je Beograd bio izložen velikom međunarodnom pritisku da sarađuje sa sudom. Bajnder priznaje da ima specijalne simpatije prema srpskom narodu. Kaže da se one zasnivaju na romantičnoj ideji o Srbima kao borcima za slobodu. Bajnderov otac, takođe novinar, bio je svedok rasta komunizma u Rusiji i nacizma u Nemačkoj. Politika je bila na svakodnevnom repertoaru porodice mladog Dejvida Bajndera u Čikagu.

«Kada je počeo Drugi svetski rat, imao sam 8 – 9 godina i sve što je bilo protiv Hitlera bilo mi je pozitivno. A video sam i jedan strip o četnicima koji se bore protiv nemačke okupacione vojske – Vermahta i SS jedinica – u Srbiji. Pomislio sam, pa to je jedini narod koji se bori protiv nacista. Tako sam počeo da se interesujem za narode u okupiranoj Jugoslaviji.»

Bajnder se penzionisao 2004. i živi u Vašingtonu, ali često posećuje prijatelje u Srbiji. Žali što Zapad podržava nezavisnost Kosova.

«Za mene, Kosovo može da ima srećnu budućnost jedino ako je u uljudnom i uzajamno profitabilnom odnosu sa Srbijom. Kosovo je u ekonomskom smislu oduvek bilo crna rupa, a to je i sada. Ne vidim kako Kosovo može da bude nezavisno i zadovoljno pored neprijateljskog i nezadovoljnog komšije.»

Rusija podržava insistiranje Beograda da očuva suverenitet nad Kosovom – što doprinosi sve većoj ruskoj popularnosti u Srbiji. Bajnder kaže da ga ne brine da bi Beograd mogao da odstupi od svog proklamovanog prozapadnog kursa.

«Srbi znaju svoju istoriju dovoljno da mogu da se prisete da im Rusija nije uvek bila najdraži prijatelj. Rusija je bila prijateljska prema Srbiji samo kad je to odgovaralo politici Moskve. A to je slučaj i danas.»

Poznati novinar kaže da je Bosna zemlja koja funkcioniše polovično, u kojoj tri glavne nacionalne zajednice nemaju isti cilj, sem želje da ne počnu ponovo da ratuju.

«U doglednoj budućnosti jeste, Bosna će ostati zajedno. Ali to nije srećna zemlja, za bilo koga, sem možda za švercere i korumpirane zvaničnike.»

Bajnder dodaje da očekuje da Evropska unija nastavi da se širi i da će sledeća članica biti Hrvatska. Optimistički veruje i da će Albanija i Makedonija ubrzo da se priključe NATO-u, ali dodaje da će na njihovo članstvo u Evropskoj uniji, bez obzira što je poželjno, morati duže da se čeka. Brisel neprekidno ponavlja da sve zapadnobalkanske zemlje imaju izglede da uđu u Evropsku uniju – kad sprovedu potrebne reforme. Međutim, Bajnder tvrdi da je Srbija poseban slučaj u regionu.

«U ekonomskom pogledu, Srbija pripada Evropskoj uniji – to se uopšte ne dovodi u pitanje. Politički, ne znam. Evropska unija nije prijateljski nastrojena prema Srbiji. Nije bila, nije i čini mi se da neće ni biti. Prema tome, u čemu je poenta za Srbe da kucaju na vrata koja su trostruko zakatančena? Da sam Srbin, rekao bih: ‘Neka oni dođu ovde. Nek’ mi dođu pred vrata. Nek’ mi nešto ponude’.»

Nezapamćene briselsko ponude Beogradu da započne proces integracije, Bajnder komentariše ovako.

«Jeste, ali onda dođe Holanđanin i kaže ‘jedino ako nam date Mladića i Karadžića’. Tu su sve moguće zamke.»

Ali šta reći o drugim zemljama u regionu koje su uložile dodatne napore da započnu proces učlanjivanja? Hrvatska je, na primer, pristala na određene ustupke u vezi sa svojom politikom i sarađivala u hapšenju optuženog ratnog zločinca, generala Gotovine.

«Jeste. Ali ovo je sasvim drugačije. Vi pričate o Srbiji.»

XS
SM
MD
LG