Linkovi

Slecinger: Najgore da SAD sve prepuste EU i stoje po strani i kritikuju


Direktor istočnoevropskih studija u vašingtonskom Vudrou Vilson centru, Martin Slecinger, kaže da bi sada bilo najgore da SAD sve prepuste Evropljanima i stoje po strani i kritikuju, kao što su to radile početkom devedesetih godina. Sa Martinom Slecingerom razgovarao je naš saradnik, Đorđe Putić.

Glas Amerike: G. Slecinger, kakav razvoj situacije predviđate? Neke zemlje kažu da će priznati Kosovo dok druge oklevaju da to učine?

Slecinger: Mislim da se sve odvija po pažljivo pripremljenom planu između kosovskih Albanaca, Evropske unije i Sjedinjenih Država. Nezavisnost je proglašena i Evropska unija sada razmatra ko će da je prizna. Kako čujem, Španci i Kiprani su sprečili jednoglasno priznavanje nezavisnosti. Kosovo će priznati 18 do 20 zemalja, a 6 ili 7 neće. Ništa se nije promenilo osim što će sada to biti pod blagoslovom Ujedinjenih nacija. Tome je prethodio niz stavova prethodne i sadašnje američke administracije koji, iskreno rečeno, isu pomogli razrešenju siatuacije. SAD su se pretvarale da su nepristrasan činilac, ali se pokazalo da su bile sve pre nego nepristrasne i da su vrlo dugo zagovarale nezavisnost. Uloga Evropske unije je od ključne važnosti, ali deo odgovora na pitanje šta će se desiti leži u Srbiji, odnosno da li će ona da prihvati poziv Evropske unije i približi se potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Srpski premijer (Vojislav Koštunica) takođe ne pomaže mnogo, time što je izjavio da je slanje misije Evropske unije na Kosovo - koja će u stvari pomoći tamošnjim Srbima, a i samoj Srbiji - onemogućilo Srbiji da se pridruži Evropskoj uniji. Stoga mislim da ulazimo u nesigurne vode. Ali kada se budemo oporavili od šoka videćemo da se situacija nije mnogo promenila. Kosovo je i pre bilo, manje-više, pod upravom međunarodne zajednice i to će i nastaviti da bude, samo što će ovoga puta to biti EU i NATO - umesto UNa i NATO-a.

Glas Amerike: Kako će sadašnja situacija, po vašem mišljenju, uticati na odnose između SAD i Rusije i Evropske unije i Rusije?

Slecinger: Očigledno je da odnosi SAD i Rusije trpe na mnogim frontovima, ne samo oko Kosova. Američki stav prema Kosovu bio je prilično arogantan i jednostran. Kada su Rusi stali na srpsku stranu SAD su najpre pokušale da taj ruski stav prikažu kao nerazuman, iako se njihova podrška Srbima nije mnogo razlikovala od naše podrške kosovskim Albancima. Međutim, uočavam znake da i SAD i Rusija žele da prevaziđu svoje zategnute odnose pa bi se možda mogla naći neka formulacija ili ćemo sačekati da se to vremenom popravi. Mislim da Rusi neće sprovesti u delo svoju pretnju da će aktivirati separatiste u secesionističkim delovima Gruzije ili Moldavije. Biće im dovoljno da tu situacije drže u podgrejanom stanju. Ali Evropska unija i Rusija su ključni entiteti koji su međusobno zavisni - na primer EU zavisi od ruskih energenata. Mislim da će se Srbija približiti Uniji, ali da će istovremeno preduzimati korake da bi izgledalo kao da se približava Rusiji. Ali sudbina Srbije u svetu je sudbina države okružene državama članicama Evropske unije, tako da Rusija ne može mnogo da joj pomaže.

Glas Amerike: Šta bi u ovom trenutku SAD i EU mogle da učine da umire Srbiju i navedu je da se više okrene učlanjivanju u EU?

Slecinger: Mislim da EU to već radi. Havijer Solana i Oli Ren, koji već kontrolišu proces približavanja Srbije Evropskoj uniji, stvarno se u poslednje vreme upinju pokušavajući da stave do znanja Srbiji da je veoma važna za Uniju i da njeno proširenje neće biti kompletno bez Srbije. Ali i dalje od toga, sada nude misiju na Kosovu koja bi štitila tamošnje Srbe i osigurala stepen vladavine zakona u toj državi, koja jedva da je neka država. Činjenica da je Avganistan prvi priznao Kosovo uklapa se u tu sliku: Avganistan, koji jedva da funkcioniše kao država, prvi priznaje drugu ne-državu koja jedva funkcioniše. Ali, u svakom slučaju, smatram da SAD igraju kritičnu ulogu. Kao što znate, od raspada Jugoslavije naše ponašanje nije bilo nepristrasno i ja ne osuđujem Srbe što misle da su SAD jedan od najglavnijih uzroka njihovih nevolja. Veoma malo smo činili da bismo sprečili taj raspad i u stvari smo podsticali dalje rastakanje, u ime multikulturalizma. Američka politika je doprinela nastajanju raznih malih zemalja koje su etnički zasnovane i koje svetu nisu ponudile ništa drugo osim problema. Zato mislim da bi za SAD i Rusiju bilo najbolje da se povuku u drugi plan, prepuste inicijativu Evropskoj uniji i podrže je u tome ostavljanjem vojnika u sastavu KFORa, koje kosovski Albanci poštuju i koji može na efikasan način da štiti spomenike i stanovništvo. Isto važi i za Bosnu. Najgore bi bilo da sve prepustimo Evropljanima, a mi da stojimo po strani i kritikujemo, kao što smo radili početkom devedesetih.

Glas Amerike: Ako druge teritorije u svetu budu poželele da proglase nezavisnost, da li će se Savet bezbednosti naći u nevoljama ako to ne bude podržao?

Slecinger: To bi moglo da stvori probleme, posebno u odnosima između SAD i Rusije. SAD i Britanija su, po mom mišljenju, na veoma hipokritički način proglašavali Kosovo za specijalan, jedinstven slučaj, tvrdeći da su Južna Osetija, Abhazija i Transdnjestarska oblast sasvim drugačije. To nije tačno. Sve te etničke oblasti imaju sličnu dinamiku. Dakle, ako se desi jedna, desiće se i druga. Ako SAD i Britanija budu rekle da će se sada uzdržavati od konsenzusa u Savetu bezbednosti o bilo kojoj drugoj akciji, mislim da bi to moglo da dovede do novih trvenja i ja se nadam da se to ipak neće desiti.

Glas Amerike: Šta mislite, koliko će vremena proći pre nego što Albanci u Albaniji i Albanci na Kosovu shvate da su jedna nacija i da bi stoga trebalo da postanu jedna država?

Slecinger: Mislim da se to već odavno dogodilo. Kada sam krajem 70-tih godina počeo da radim u američkoj vladi i Kongresu, predstavnici albanske zajednice davali su mi dokumenta sa mapama na kojima je Ilirija obuhvatala Kosovo, pola Makedonije, dobar deo Crne Gore i naravno Albaniju. Mislim da su Albanci u tome bili vrlo pametni i na kraju, sasvim je prirodno za njih da svi žele da budu u jednoj državi, kao što svi Srbi žele da budu u jednoj državi, ili Hrvati. Ali mi smo to sprečili. Ne vidim zašto bismo omogućavali stvaranje velike Albanije, koja ne bi bila ništa stabilnija ili moralnija od velike Srbije. U stvari, bila bi to još manje, jer bi nastala razbijanjem drugih zemalja. Mislim da je to proces koji traje već godinama. To nije ništa novo. Nije tačno da je, kako predstavnici SAD kažu, do otcepljenja Kosova došlo zbog siledžijstva u vreme Miloševićeve vladavine i ubijanja 10 hiljada ljudi tokom rata - što je preterivanje. To je totalni nonsens. Zategnutost između Srba i kosovskih Albanaca oko te teritorije traje već sto godina. Dakle, to je proces, i mislim da je sasvim prirodan, sada već iz političkih razloga. Rukovodstvo u Tirani i ljudi u Makedoniji to sada ne govore, ali mislim da će neizbežno doći do približavanja. Bilo bi lepo ako se to dogodi preko UN, ali kada se to bude dogodilo moći ćemo da se oprostimo od Makedonije. To je sigurno. A to je samo početak.

Glas Amerike: Dakle vi mislite da će definitivno doći do prekrajanja mape Balkana?

Slecinger: Da. SAD i takozvana međunarodna zajednica izjavljuju da je to jedna od tri ili četiri crvene linije koje se ne smeju preći - kao što neće biti podele Kosova, tako neće biti ni pridruživanja Kosova drugoj državi. Ali mi ne možemo to da zaustavimo. To jest, možemo da zaustavimo, ako hoćemo. Da li hoćemo - to ne znam, ali će svakako biti inicijativa u tom smislu. Za Albaniji bi objedinjavanje Kosova i delova Makedonije stvorilo unutrašnje političke i etničke probleme, jer bi došlo do pomeranja centara moći, ali mislim da će osećanje da se bude Albanac u Albaniji prevladati i da će to biti nešto sa čime će svet morati da se suoči - ne sada, ne kroz šest meseci, već možda kroz šest, sedam ili više godina. To je sigurno. Ovo je samo prvi korak u novoj fazi onoga što će se dešavati na Balkanu. Takozvano priznavanje nezavisnosti Kosova nije rešilo ništa. Samo je otvorilo čitav niz novih pitanja i problema sa kojima ćemo morati da se suočimo.

XS
SM
MD
LG