Rut Vedžvud, profesorka medjunarodnog prava i diplomatije na univerzitetu Džons Hopkins, nedavno je objavila komentar u listu ”The Wall Street Journal” pod nazivom ”Da izbegnemo još jednu kosovsku krizu”. Tim povodom kolega Branko Mikašinović upitao je profesorku Vedžvud da li bi se proglašenje nezavisnosti Kosova kosilo sa medjunarodnim pravom i kakve bi mogle da budu posledice.
Rut Vedžvud: Kada je rezolucija 1244 usvojena u Savetu bezbednosti UN, mnogi od njenih spanzora očekivali su da će nakon prelazne uprave UN biti održan referendum samo na Kosovu. To se medjutim nije dogodilo kao rezultat pozivanja na medjunarodno pravo i stava Srbije i Rusije. Zbog otpora Rusije i Srbije, neće biti daljih rezolucija u UN. Medjutim, treba konstatovati da je oduvek bilo secesionističkih pokreta i zemalja, što se dogadjalo u 18. i 19. i 20. veku, nakon raspada imperija i kolonijalizma. Imate, na primer stvaranje Belgije 1831. pošto su Britanci i Francuzi smatrali da bi bilo dobro da se izmedju njih stvori tampon država, otcepljenjem južnog dela Holandije, i to bez njene saglasnosti, tako da ste dobili katoličku i industrijsku Belgiju, suprotno protestantskom i poljoprivrednom severnom delu, odnosno Holandiji. To znači da u odredjenim momentima politika nadvladava medjunarodno pravo, ali ono što u slučaju Kosova zabrinjava jeste kakav bi presedan akt jednostranog proglašenja nezavisnosti predstavljao u pogledu daljih političkih kretanja na Balkanu, pa i širom sveta.
Glas Amerike: Generalno govoreći, kakve bi mogle da budu pravne i praktične posledice takvog akta?
Rut Vedžvud: Opšte je uverenje da će 17. februara kosovski Albanci proglasiti nezavisnost. Sigurno je da Beograd neće priznati taj akt kao i da Kosovo neće biti primljeno u UN zbog ruskog veta. Priština će, kao što je poznato, uz podršku nekih zapadnih zemalja proglasiti nezavisnost Kosova, čime će se stvoriti zamrznuti konflikt. Kada se severni Kipar otcepio, njega je priznala samo Turska i još par zemalja, ali bi Kosovo mogao da prizna daleko veći broj zemalja. Znači reč je o stvaranju nove pravne kategorije “uslovne ili nadzirane nezavinosti”, što znači da će Kosovo biti hibridna i ambivalentna država bez članstva u UN.
Glas Amerike: Kakav bi uticaj mogla da ima odluka Srbije da poništi čin nezavisnosti Kosova?
Rut Vedžvud: Treba imati na umu da svaka zemlja ima svoj pravni sistem, a da postoji i medjunarodno pravo. Pravo pojedinih država i medjunarodno pravo se uvek ne podudaraju. Srbija verovatno, prema svojim zakonima ima pravo da poništi kosovsku deklaraciju o nezavisnosti. Medjtuim, medjunarodno pravo uzima u obzir i “efektivnsot” nekog akta, odnosno da se akt jednog secesionističkog entiteta prihvata ako ga dovoljan broj drugih zemalja podrži. Medjunarodno pravo ima čak i koncept razvijanja principa koji nisu zakon, ali to postaju, odnosno ukoliko jedan akt prihvati dovoljan broj zemalja on postaje stvaran, odnosno pretvara se u pravo. Ako veliki broj zapadnoevropskih zemalja prihvati nezavisnost Kosova, Srbija će morati da izabere izmedju svoje privrženosti Kosovu ili Evropskoj uniji, odnosno udaljavanja od zapada i daleko većeg pribiližavanja Rusiji.
Glas Amerike: Kakav bi mogao da bude uticaj nezavisnosti Kosova na Srbiju, region i na medjunarodnu zajednicu?
Rut Vedžvud: U Evropi imate brojne zemlje koje imaju manjinsko stanovništvo, koje bi nakon proglašenja nezavisnosti Kosova moglo da izrazi principijelnu želju da postane nezavisno, a da se zatim i angažuje na tome. Takodje se postavlja pitanje kako će se taj akt odraziti na uticaj i ovlaščenja Saveta bezbednosti UN, i na samu svetsku organizaciju. Potpuno je razumljivo da neke manjine žele svoju nezavisnost ali se treba pitati da li postoje neki drugi načini da se to postigne, kao što su visoki stepen autonomije i decentralizovana uprava, uz medjunarodnu garanciju, da je niko ne bi mogao ukinuti, kao što je to Milošević svojevremeno učinio na Kosovu. Medjutim, pitanje je da li je kosovski status otišao tako delako da ovakve teze više nisu u igri.