Linkovi

U Kolumbiji za 11 godina kidnapovano skoro 23 hiljade ljudi


Desetine hiljada Kolumbijaca učestvovalo je 4. februara u protestnim marševima u zemlji i inostranstvu zahtevajući da kolumbijski pobunjenici oslobode zarobljene. Demonstranti su takođe tražili da pripadnici kolumbijske levičarske oružane gerile, poznatije po skraćenici FARK, prestanu da koriste silu i kidnapovanja u nastojanjima da zbace vladu. Marksističke grupe u Kolumbiji drže stotine zarobljenika uključujući 40 važnih ličnosti.

Već 14 godina svake subote uveče na radiju ide emisija pod nazivom “Las Voces del Secuestro” odnosno “Glas kidnapovanih”, namenjena žrtvama kidnapovanja u Kolumbiji. Marija Isabel Kampos je koordinator programa.

“Od ponoći članovi porodica svih kidnapovanih počnu da zovuu naše telefonske brojeve”, kaže ona.

Šest sati bez prekida zvone Telefoni u radio stanici Karakol u Bogoti zvone po šest sati bez prekida, a mnogi članovi porodice jednostavno dođu u radio stanicu, jer žele da pošalju poruke podške svojim bližnjima u zatočeništvu. Dečak želi da poruči svome ujaku da ga voli i da želi da što pre nadoknadi propušteno vreme.

Olga je majka Alberta Plasas Adame, otetog pre šest godina. Od tada nema nikakvih vesti o njemu, ali kaže da oseća da je još živ.

“Majčinski osećaj mi govori da je živ i da će se vratiti. Ja ga osećam i znam da ćemo opet biti zajedno”, kaže ona.

Poziv iz Njujorka je od Melani Betankur, ćerke francusko-kolumbijske političarke Ingrid Betankur. Pripadnici FARK-a su je oteli 2002. godine, dok je vodila kampanju za kolumbijski predsednički položaj.

”Mama volimo te i potrebna si nam. 2008. ćeš biti slobodna. Izdrži i ne popuštaj, mama. Volim te i vodi računa o sebi”, poručuje Melani.

U skoro četiri decenije, gerilci, terorističke grupe, paramilitarne snage i obični kriminalci u Kolumbiji kidnapovali su na hiljade ljudi. Olga Lućija Gomes je izvršni direktor privatne grupe - Fondacija slobodna zemlja.

“U Kolumbiji je u periodu od 11 godina kidnapovano skoro 23 hiljade ljudi, od kojih su 3 hiljade još uvek u zatočeništvu. Među kidnapovanima je i 300 dece, što ukazuje na ogromne trauma, kako za porodice tako i za društvo”, priča Gomes i dodaje da su kidnapovanja u Kolumbiji rasprostranjena iz više razloga. Najjednostavniji je da otmičari ne snose nikakve posledice. Neki to rade zbog para, neki iz političkih razloga, ali u skoro polovini slučajeva nema nikakvih zahteva, jer su žrtve najverovatnije ubijene.

“Od tri hiljade današnjih talaca, 770 ih drže pripadnici FARK-a, ukazuju zvanični podaci Liberty fonda. Brojevi variraju. Ne znamo sudbinu 1.200 osoba”, ističe Olga Lućia Gomes

Kolumbijski zvaničnici veruju da su iza nekih kidnapovanja stoje još jedna teroristička grupa ELN i obični kriminalci. Harlem Andres Enao je direktor “Liberti Fonda”, vladine organizacije koja prikuplja statističke podatke i informacije o otetim osobama u Kolumbiji.

“Prema našim podacima, od 1996. u zarobljeništvu je umrlo hiljadu 307 osoba. 13.808 ih je oslobođeno, a 4.487 su izbavljeni vladinom inicijativom”, kaže on.

Prošlog meseca, pripadnici FARK-a su posle nekoliko godina zatočeništva, oslobodili dve kolumbijske političarke. U oslobađanju je posredovao venecuelanski predsednik Ugo Čaves. Uprkos napetim odnosima sa Kolumbijom, Čaves je ponudio pomoć u oslobađanju ostalih zatočenika, koje drži FARK. On smatra da pobunjenici FARK-a nisu teroristi već da imaju političke ciljeve koje treba poštovati.

Dve oslobođene žene donele su novosti o ostalima, uključujući i pismo od pukovnika Luisa Mendiete, koga je FARK kidnapovao pre devet godina. Njegova supruga javno je pročitala pismo.

“Moj suprug je napisao da ga ni poniženje kidnapovanja, ni lanci kojima je okovan, ne bole koliko ga bole zle namere loših ljudi i indiferentnost onih dobrih”.

Međutim, 4. februara mnogi Kolumbijci su pokazali da im nije svejedno. Ne samo marširajući Bogotom i zahtevajući da se zaustavi epidemija, koja je zahvatila njihovu naciju, već i protestima u Venecueli, širom Evrope, Japanu, i Sjedinjenim državama. Ideja o protestima je počela pre mesec dana na popularnom internet sajtu “Facebook”.

XS
SM
MD
LG