Ruski predsednik, Vladimir Putin, založio se za fundamentalne i ambiciozne promene u praktično svim sektorima ruskog društva, od zdravstvene zaštite i civilnog društva, do poreskog sistema i odbrane.
U obraćanju članovima vlade, parlamentu, vojsci i sveštenstvu, koji je prenosila nacionalna televizija, predsednik Vladimir Vladimirovič Putin je isakao da je Rusija tokom njegovog osmogodišnjeg predsednikovanja, uživala u većim platama i penzijama, manjoj korupciji, povećanoj stabilnosti i većem međunarodnom ugledu. Ipak, rekao je ruski predsednik, modernizacija privrede je nepotpuna i ekonomija se previše oslanja na prihode od energije.
Rezultat svega toga je to što Rusija, kako je rekao Putin, neće postići napredak koji je neophodan za poboljšanje života. Ruski predsednik je takođe upozorio da su bezbednost i razvoj, čak i sam opstanak Rusije, povezani sa modernizacijom. On je predložio zamenu praktično svih mašina i opreme efikasnijom tehnologijom koja manje zagađuje sredinu. Takođe je zatražio razvoj informacijske, transportne, finansijske i upravne infrastrukture u zemlji, da bi Rusija mogla da se nadmeće i postane globalni lider. Još jedan problem, za koji je rekao da je sramota, jeste prosečan ljudski vek Rusa. Predsednik Putin je istakao da polovina muškaraca nema šansu da živi duže od 60 godina. On je kao cilj postavio produženje životnog veka na 75 godina do 2020, dodajući da bi ulaganje u medicinu i obrazovanje trebalo da bude oslobođeno poreze. Putin je takođe osudio prekomernu centralizaciju i birokratiju, koje po njemu usporavaju razvoj. Kritičari međutim ukazuju da je sam Putin centralizovao moć. Ruski politički analitičar Andrej Kortunov kaže da će država, ako Putinov plan treba da se realizuje, morati da obezbedi narodu veću političku slobodu.
Kortunov kaže da politički sistem Rusije dobija važnost, ako država želi da razvija postindustrijsku ekonomiju zasnovanu na znanju. Politički pluralizam, slobodni mediji i građansko društvo, kaže ovaj analitičar, nisu nasumični faktori, nego osnova razvoja nove ekonomije. U delu govora posvećenom inostranoj politici, predsednik Putin je osudio širenje NATO-a i plan Sjedinjenih Država da na poljskoj i češkoj teritoriji postave protivraketni sistem za odbranu od Irana. Kremlj je objavio da ga taj plan ugoržava.
Putin je rekao da će Rusija biti spremna za takve izazove i da će narednih godina razviti nova oružja koja će biti kvalitetna koliko i oružja drugih zemalja, ili još kvalitetnija. Međutim, nezavisni vojni analitičar Aleksandar Hramčehin ne vidi da su NATO i Sjedinjene Države opasni za Rusiju.
Hramčehin kaže da je Kina, koja se brzo razvija, verovatnija pretnja. Predsednik Putin je održao govor manje od mesec dana pre nego što će Rusi da izađu na izbore za njegovog naslednika, koji će prema širokom očekivanju biti prvi zamenik premijera, Dmitrij Medvedev. Medvedev je sa svoje strane nagovestio da će, ako postane predsednik, za premijera imenovati Vladimira Putina.