Predsednik Srbije i kandidat Demokratske stranke Boris Tadić proglasio je večeras pobedu na današnjim predsedničkim izborima. Kandidat DS Boris Tadićm, pobednik na današnjim izborima za predsednika Srbije, izjavio je danas da su gradjani na izborima pokazali da je Srbija velika evropska demokratija. On je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da su gradjani na izborima pokazali evropskim zemljama i Evropskoj uniji demokratski potencijal Srbije. Tadić je, proglašavajući izbornu pobedu, čestitao protivkandidatu Tomislavu Nikoliću iz Srpske radikalne stranke i najavio da će odmah posle zbora razgovarati sa njim, jer, kako je ocenio, broj glasova koje je na izborima osvojio zaslužuje poštovanje.
"Osnovno nakon izbora jeste da se Srbija objedini i da svi zajeno radimo na poboljšanu života gradjana", rekao je Tadić, inače aktuelni šef države.
On je zahvalio liderima G17 Plus Mladjanu Dinkiću, Sandžačke demokratske partije Rasimu Ljajiću, Madjarske koalicije Ištvanu Pastoru i strankama etničkih zajednica u Srbiji, na podršci na izborima za predsednika Srbije, kao i gradjanima.
Kandidat SRS Tomislav Nikolić izjavio je večeras da je Boris Tadić najverovatnije pobedio na izborima i čestitao kandidatu Demokratske stranke na pobedi.
Predsednik Srbije Boris Tadić, funkcioneri, simpatizeri i nekoliko stotina gradjana krenuli su večeras oko 22.30 iz sedišta Demokratske stranke u Krunskoj ulici na Terazije u centru Beograda da proslave Tadićevu pobede na predsedničkim izborima. Gradjani su ispred sedišta DS-a upalili baklje, a gradjani u automobilima kruže okolnim ulicama. Ispred sedišta Gradskog odbora DS-a na Terazijama okupilo se nekoliko hiljada gradjana.
Srpska radikalna stranka saopštila je večeras da je prema 19,34 odsto obradjenog biračkog tela, kandidat te stranke Tomislav Nikolić osvojio 49,32 odsto, a Boris Tadić iz Demokratske stranke 48,80 odsto glasova. Šef Izbornog štaba SRS-a Dragan Todorović rekao je da će radikali prihvatiti rezultate CESID-a koji govore da je na izborima pobedio kandidat demokrata Boris Tadić, tek kadai rezultati u njihovom izbornom štabu pokažu isto. Todorović je dodao da CESID objavljuje rezultate na osnovu reprezentativnog uzorka i da su tu moguće greške od jedan do dva odsto. On je, medjutim, kazao da ne tvrdi da rezultati na osnovu uzorka ne mogu da budu i tačni. Todorović je kazao da su radikali za sada obradili oko 20 odsto biračkih mesta i da rezultati koje imaju mogu da se menjaju.
Predsednički izbori utiču na Vladu
Politički analitičari ocenili su večeras da će se predsednički izbori u Srbiji odraziti na Vladu Srbije. Analitičar Vladimir Goati u razgovoru za Glas Amerike rekao je da se posle objavljivanja rezultata mogu očekivati krupne promene u političkom životu Srbije. Goati očekuje da će se koaliciona vlada naći u teškoćama, bilo da pobedi Tomislav Nikolić, ili Boris Tadić, a dodao je da bi pobedom Tadića DS ojačala položaj u vladi Srbije.
"Pitanje je koliko će premijer to moći da izdrži", rekao je Goati i procenio da će se rezultat predsedničkih izbora odraziti i na predstojeće lokalne i pokrajinske izbore.
Analitičar Djordje Vukadinović procenio je da kandidat DS zbog izostanka podrške Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i Liberalno demokratske partije "nije loše prošao", jer bi time bio odbijen deo biračkog tela koji podržava te stranke. Komentarišući borbu dvojice kandidata za glasove ženskog dela biračkog tela, kao i druge detalje njihovih kampanja Vukadinović je ocenio da su njihova nastojanja delovala "trapavo". Prema njegovim rečima, Nikolić je "propustio da poentira" na nacionalnom, a interesantna je i činjenica da nije bila preterano prisutna tema u izbornim kampanjama. Vukadinović je dodao da će pozicija DSS i NS, odnosno 'narodnjačkog' bloka, nakon predsedničkih izbora u Srbiji biti delikatnija.
Analitičar Slobodan Antonić ocenio je da je biračko telo bilo motivisano da izadje na predsedničke izbore, jer je u pitanju visok ulog. On je kazao da je uvek kada je takva situacija odziv birača veliki i ukazao da bi u procenama odziva trebalo imati u vidu da je biračko telo za oko milion birača manje od ukupno upisanih. Antonić je ocenio da su istinite ocene da pobednik na izborima dobija, a gubitnik gubi sve i da bi se uticaj njihovog eventualnog neuspeha odnosno uspeha na stranke može videti tek nakon lokalnih izbora.
Politički analitičar Milan Nikolić rekao je da su oba kandidata u predizbornoj kampanji posebno nastojala da motivišu žene, što kandidat SRS ranije nije činio. Milan Nikolić je rekao da bi se možda mogao dovesti u pitanje način na koji se Nikolić u kampanji obraćao ženama, kao i da je možda odbio "elitni" deo ženskog biračkog tela, odnosno najobrazovaniji sloj. On je rekao da je Nikolić "uspeo da stigne do srca običnih žena", ali da je i Tadić u kampanji forsirao obraćanje ženskom delu biračkog tela. "Sigurno je da glasovi žena mogu da doprinesu uspehu kandidata, jer njihovi žene čine većinu biračkog tela", ocenio je Milan Nikolić.
Najveći odziv od 2000. godine
U današnjem drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji zabeležen je najveći odziv na izborima za predsednika Republike od 2002. godine. Prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju, u Srbiji je danas do 19 sati, jedan sat pre zatvaranja birališta, glasalo 63,8 odsto birača, odnosno oko 4,3 miliona gradjana.
U prvom krugu izbora, 20. januara, odziv je bio 61,38 odsto, odnosno glasalo je 4.116.000 gradjna. Tada je Tomislav Nikolić dobio 1.646.000, a Boris Tadić 1.457.000 glasova. Velimir Ilić osvojio je 305.000, Milutin Mrkonjić 246.000, Čedomir Jovanović 220.000 i Ištvan Pastor 93.000 glasova.
Najviši odziv pre ovih izbora zabeležen je u prvom krugu predsedničkih izbora 29. septembra 2002. godine, kada je glasalo 55,5 odsto birača. Ti izbori nisu uspeli, jer je u drugom krugu 13. oktobra 2002. godine glasalo 45,46 odsto birača. Tada je na snazi bila zakonska odredba po kojoj izbori nisu uspešni, ako je odziv ispod 50 odsto upisanih birača.
U drugom krugu predsedničkih izbora 27. juna 2004. godine glasalo je 53,24 odsto birača, a na njima je pobedio Boris Tadić. U prvom izbornom krugu, održanom 13. juna 2004. godine, odziv je bio 47,76 odsto. Od 2000. godine još dve izborne runde bile su neuspešne, zbog tadašnjeg obaveznog cenzusa od 50 odsto plus jedan glas. Na izborima za predsednika Srbije 8. decembra 2002. godine glasalo je 45,17 odsto birača, a najniži odziv od 2000. godine zabeležen je 16. novembra 2003. godine, kada je glasalo 38,79 odsto birača.