Kakvo je reagovanje u Vašingtonu na prvu rundu predsedničkih izbora u Srbiji, naš saradnik Branko Mikašinović upitao je potpredsednika za pitanja odbrane i spoljnu politiku u vašingtonskom institutu KETO, Teda Karpentera.
Karpenter: U Vašingtonu svakako vlada uznemirenost zbog činjenice da je kandidat Radikalne stranke Tomislav Nikolić dobio najveći broj glasova u prvom kolu izbora. Mada preovladava mišljenje da će Tadić pobediti u drugom krugu izbora, postoji izvesna zabrinutost da bi mogao da izgubi i stoga uznemirenost, ali ne i panika. Ako bi Nikolić pobedio mislim da bi došlo do skoro potpune diplomatske i političke izolacije Srbije od strane Evropske unije i SAD.
Glas Amerike: Da li bi Kosovo moglo da proglasi nezavisnost i bez podrške Evrorske unije i SAD?
Karpenter: Vrlo je verovatno da će u odredjenom momentu Priština unilateralno proglasiti nezavisnost, sem ako status pokrajine ne bude dogovoren u Savetu bezbednosti, što nije verovatno. Uprkos protivljenju nekih evropskih zemalja, Kosovo smatra da ima pouzdanu podršku, koja se ogleda u nagoveštajima SAD da će priznati nezavisnost Kosova, kao i Nemačke, koja ponovo igra slučnu ulogu ranijoj, 1990-tih, u dezitegraciji bivše Jugoslavije. Berlin je aktivan igrač i u drugom krugu dezitegracionih procesa. Medjutim, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bi podelilo medjunarodnu zajednicu, pošto je Rusija jasno stavila do znanja da neće dozvoliti da u slučaju nezavisnosti ta pokrajina postane članica Ujedinjenih nacija, u čemu uživa podršku i Kine, pa i nekih drugih važnih zemalja.
Glas Amerike: Ukoliko Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, uz eventualno neke zemlje Evropske unije, kakav scenario se može očekivati?
Karpenter: Napetost će zavladati kako u balkanskom regionu, tako i u samom medjunarodnom sistemu. Kosovo će postati zemlja, ako hoćete, u zoni sumraka, teoretski priznata od nekih zemalja, a od nekih ne, što će predstavljati nezdarav razvoj dogadjaja i nepoželjan presedan. Imaćete, recimo, dalji rizik nestabilnosti, pa i izolovanih konflikata, što bi moglo da se desi, ako bi srpska manjina, posebno na severu, proglasila, na primer, svoju secesiju i svoju nezavisnost i taj entitet priznale Srbija, Rusija i neke druge zemlje. Dakle, postoje brojne, ali nepovoljne alternative.
Glas Amerike: Neki analitičari smatraju da će bilo koje rešenje za Kosovo doneti probleme. Kako bi se ti problemi izbegli?
Karpenter: Skoro da nema načina da se izbegnu, mada možda postoji mogućnost da se lokalizuju. Najbezbolnije rešenje bi bilo da se status Kosova reši u Savetu bezbednosti UN, tako da bude legalno usvojen i prihvaćen ili da se izvrši podela pokrajine, tako da srpska manjina i srpski delovi ostanu u sastavu Srbije. To svakako nije savršeno rešenje, ali je manje loše od drugih.