Linkovi

Kako pobediti siromaštvo tema istraživanja i debata već nekoliko decenija


Uticaj ishrane na zdravlje je odavno prihvaćen kao konstanta, ali veza između ishrane i obrazovnog i ekonomskog uspeha je nova ideja. Novinar Glasa Amerike Majkl Bouman izveštava iz Vašingtona gde su lekari, naučnici i međunarodni stručnjaci za razvoj nedavno predstavili novu studiju u kojoj je objavljeno da je bolja ishrana posebno važna u zemljama u razvoju.

Pitanje kako pobediti siromaštvo je tema istraživanja i debata već nekoliko decenija. Iako ne postoji «magično dugme» kojim bi se poboljšala svetska ekonomija, bolja ishrana – posebno majki i mlađe dece – je možda dobar početak. To je zaključak nekoliko studija objavljenih u medicinskom žurnalu The Lancet.

«Ishrana je ekonomski imperativ.»

Džoj Famafi je potpredsednica odeljenja za ljudski razvoj Svetske banke. Ona je bila jedan od učesnika na promociji serije studija žurnala The Lancet.

«Zdravije telo vodi ka većoj fizičkoj produktivnosti. Deca koja se dobro hrane su inteligentnija; bolji su učenici i produktivniji su kada odrastu. Populacija koja se dobro hrani troši manje sredstava na lekarsku negu. Ekonomska korist od poboljšanja ishrane je veoma velika.»

Prema jednom istraživanju, oko 80 odsto neuhranjenih ljudi u svetu živi u samo 10-ak zemalja, najviše u Africi i južnoj Aziji. Naučnici navode da je najteži period za intervenciju u borbi protiv hronične neuhranjenosti, od momenta začeća pa kroz rano detinjstvo. Deca koja se ne hrane ispravno obično imaju problema sa rastom, što je osnova za dalje negativne posledice neuhranjenosti.

Vodeći autor serije žurnala The Lancet, dr Robert Blek sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Džons Hopkins.

«Istraživanja ukazuju na vezu između zakržljalosti i razvoja kognitivnih osobina, intelektualnih sposobnosti i uspeha u školi. Nedovoljan rast fetusa ili usporen rast u prvih 2 godine života vodi ka smanjenoj ekonomskoj produktivnosti kasnije.»

Na makro nivou, postoji direktna veza između zdravlja, načina ishrane određene populacije i njenog prosperiteta, smatra pomoćnik upravnika direkcije za zdravlje američke agencije za međunarodni razvoj Kent Hil.

«Bolje zdravlje za najsiromašnije ljude na planeti nije samo moralni imperativ, već i pragmatična investicija u mir, bezbednost i svetski ekonomski rast. Zdravstveni status je zapravo, najbolji indikator siromaštva. Dobro zdravlje je temelj stabilne radne snage i produktivne ekonomije.»

Koji je najbolji način borbe protiv loše ishrane? Imajući u vidu vezu između neuhranjenosti i siromaštva, reklo bi se da je najbolji način pružiti pomoć u ekonomskom razvoju i time pružiti ljudima više šanse da izdržavaju i hrane svoju decu. Ali to je samo deo odgovora, kaže Džoj Famafi iz Svetske banke.

«Bolje zarade vode ka boljoj ishrani, ali sporo. Rezultati direktne investicije u prehrambene proizvode se prvo vide u poboljšanoj ishrani, a tek kasnije u ekonomskom rastu.»

Naučnici ukazuju da i skromna količina novca koji je uložen konkretno u ishranu, može da ima ogroman uticaj, navodi Kent Hil iz američke agencije za međunarodno razvoj.

«Dodavanje hranljivih supstanci običnoj hrani je veoma važan i isplativ proces. Na svakom dolaru koji se utroši za dodavanje vitamina hrani, se zaradi 7 kada se povećaju plate i radna sposobnost. Na dolaru uloženom u so sa jodom se zaradi 28, a u dodatak gvožđa prehrambenom proizvodu čak 84. Znam da je teško za poverovati, ali je istina.»

Ipak, i uprkos važnosti hrane i nespornim beneficijama pri poboljšanju ishrane, novac koji se ulaže u takve programe je i dalje neznatan u odnosu na druge fondove, kao što je npr. za borbu protiv side u zemljama u razvoju, iako na godišnjem nivou od gladi umre više ljudi nego od side.

S druge strane, nevladine i organizacije za pomoć siromašnima sve više stavljaju akcenat na značaj inicijativa za poboljšanje ishrane u svetu. Ali i pored toga, biće potrebne godine da se njihov glas čuje, i da se osete bitnije promene.

XS
SM
MD
LG