Linkovi

Bivši svetski šampion Bobi Fišer umro u Rejkjaviku u 65. godini života


Nekadašnji svetski šampion u šahu, Bobi Fišer, čija je pobeda u duelu sa tadašnjim sovjetskim prvakom, Borisom Spaskim, smatrana američkim trijumfom u hladnoratovskom rivalstvu sa SSSR-om, preminuo je u prestonici Islanda, Rejkjaviku, u 65. godini života, od posledica prestanka rada bubrega. Dopisnik "Glasa Amerike" iz Moskve, Piter Fedinski, pripremio je osvrt na burni život velemajstora, čiju karijeru je pratio jedan drugi šahovski šampion.

Bobi Fišer postao je juniorski prvak SAD sa 13, a godinu dana kasnije osvojio Otvorene prvenstvo SAD u šahu. Sa 15 godina, postao je najmlađi šahovski velemajstor svih vremena, a njegovu pobedu u meču za titulu svetskog šampiona, kada je imao 29 godina, mnogi i danas vide kao dobijenu bitku u Hladnom ratu između SAD i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Fišera je podsticao čak i Henri Kisindžer, koji je u vreme održavanja tog meča za titulu - 1972. u Rejkjaviku, protiv Borisa Spaskog - bio američki državni sekretar.

Fišerova pobeda prekinula je skoro dvodecenijsku dominaciju sovjetskog šaha na svetskoj sceni, ali je američki velemajstor odbio da brani krunu, koju je potom preuzela nova generacija sovjetskih šampiona, među kojima i Gari Kasparov. Jedan od lidera današnje ruske opozicije, Kasparov je imao svega devet godina, kada je Fišer prestao da igra šah. Za "Glas Amerike" kaže da je Fišerov doprinos šahovskoj igri bio "revolucionaran".

"On je potpuno sam srušio moćnu sovjetsku šahovsku školu i pobeđivao najbolje šahiste sveta ubedljivije nego ikad u istoriji ove igre", kaže Kasparov i dodaje da je taj Fišerov doprinos šahu išao i izvan 64 kvadrata na šahovskoj tabli, jer je bio neustrašivi borac za bolje uslove tokom mečeva.

Ta činjenica je navela Borisa Spaskog da svog rivala nazove "predsednikom sindikata šahista". Fišer je između ostalog uspeo da obezbedi veće novčane nagrade za šahovske šampione. Kada se vratio šahu, u egzibicionom revnš meču protiv Spaskog, u Beogradu i na Svetom Stefanu 1992. godine, zaradio je tri miliona dolara. Međutim, samim tim što je pristao da igra u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Fišer je prekršio uslove embarga, uvedenog od strane Ujedinjenih nacija.

Suočen sa zatvorskom kaznom u rodnim Sjedinjenim Državama, Fišer je nestao iz oka javnosti sve do 11. septembra 2001, kada je posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, pozvao jednu radio stanicu na Filipinima i u anti-američkom komentaru hvalio teroriste, koji su napali njegovu domovinu. Kasnije je proveo više od osam meseci u pritvoru u Japanu, boreći se protiv američkog zahteva za izučenje, a na kraju je ipak od Islanda dobio i azil i državljanstvo.

Posle osvajanja titule šampiona sveta, Fišera je uglavnom bilo moguće videti neurednog, loše obučenog i u jeftinim hotelima. Takođe je postao vrlo glasni anti-semita, uprkos činjenici da mu je majka bila jevrejskog porekla. Gari Kasparov kaže da ga je na kraju obuzela njegova ekscentrična priroda.

"Te njegove poslednje godine života ni u kom slučaju nisu pomogle imidžu šaha. Naprotiv, išle su u korist onih koji smatraju da šah škodi mentalnom zdravlju", ističe Kasparov i zaključuje da je odgovarajuće da Fišer bude sahranjen na Islandu, s obzirom da je prestonica te zemlje Rejkjavik - mesto gde je dostigao vrhunac svog života.

XS
SM
MD
LG