U Njujorku je završena sednica Saveta bezbednosti, na kojoj se raspravljalo o stanju na Kosovu, izveštaju i radu UNMIK-a. Sednica je bila otvorena za javnost tokom obraćanja predsednika Srbije, posle čega su ambasadori nastavili debatu iza zatvorenih vrata, kada su govorili šef UNMIK-a Joakim Riker, koji je predstavio tromesečni izveštaj o situaciji na Kosovu, kao i novi kosovski premijer Hašim Tači.
Na zatvorenom delu sednice sve članice SB tražile su da učestvuju u diskusiji. O velikom interesovanju za raspravu svedoči i podatak da se više od 40 zemalja koje nisu članice Saveta bezbednosti prijavilo da posmatra sednicu. Od današnje debate se međutim nije ni očekivalo bilo šta spektakularno, pošto se ipak radi o redovnim konsultacijama, a i sam činjenica da su članicama Saveta bila potrebna tri sastanka kako bi dogovorili format sednice govori da podele u pogledu pitanja Kosova unutar tog tela nisu nimalo prevaziđene.
Riker: Kosovske institucije spremne za naredni korak
Joahim Riker ocenio je da su kosovske institucije spremne za naredni korak u procesu utvrdjivanja statusa Kosova i da od pitanja statusa zavisi sprovodjenje nekih standarda.
Riker je nakon sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu rekao novinarima da "mnogi standardi nisu ispunjeni pod ovim okolnostima" i da je za njihovo sprovodjenje "potreban status". Ukazujući da UNMIK nema mandat za samo pitanje statusa, Riker je, medjutim, ocenio da su "kosovske institucije sada spremne za naredni korak".
Upitan šta se može dogoditi dan posle proglašenja nezavisnosti, Riker je rekao da neće spekulisati o predstojećim nedeljama, ali da su "kao dobri organizatori spremni na sve mogućnosti". Riker je takodje rekao da je medjunarodna administracija na Kosovu uradila ono što je bilo realno moguće uraditi. Naveo je da je Savet bezbednosti UN obavestio o kosovskim izborima od 17. novembra 2007. koji su prvi put održani na tri nivoa i da su ih pratili medjunarodni posmatrači koji su ih ocenili kao "demokratske i fer".
Medju pitanjima na kojima posebno treba daleko više raditi jeste proces povratka raseljenih, rekao je Riker. Kada je reč o slobodi kretanja na Kosovu, Riker je ukazao da i dalje postoje izazovi ali da "nije fer" reći da nema slobode kretanja.
"Ja sam svedok da se u Prištini na ulici i restoranima može slobodno govoriti na srpskom jeziku", rekao je Riker.
Srbija smatra da odluka o budućem statusu Kosova mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN i da to rešenje mora biti plod kompromisa, zbog čega se zalaže za nastavak pregovora, rekao je večeras u Njujorku predsednik Srbije Boris Tadić. Na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, Tadić je rekao da to telo UN mora i da se saglasi "sa bilo kakvom promenom sastava civilne i vojne misije u pokrajini".
On je naglasio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da će svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati "svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom".
"Zbog toga, još jednom potvrdjujem da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu", rekao je Tadić.
Tadić je pozvao članice Saveta bezbednosti UN da "ne ohrabruju i da ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova" i kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN, kojima se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
"Ako bi se jednoj legitimnoj demokratiji oduzeo sastavni deo njene teritorije, protivno njenoj volji, to bi bilo kršenje Povelje UN, dovelo bi u pitanje kredibilitet svetske organizacije i uzdrmalo temelje medjunarodnog prava na kome je čitav svet sazdan", rekao je on.
Naveo je da bi jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova bilo presedan i upozorio da "niko nema prava da destabilizuje Srbiju i Balkan brzopletim i jednostranim odlukama, koje bi imale nepredvidive konsekvence i za druge regione sa problemima etničkog separatizma".
"Više puta smo iskazali jasan stav da rešenje mora biti u skladu sa medjunarodnim pravom, da bude plod kompromisa, da mora biti prihvatljivo obema stranama i da mora doneti dugoročni mir i prosperitet svim žiteljima naše zemlje i regiona", rekao je on.
Tadić je rekao i da izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera o stanju i primeni standarda na Kosovu ne odslikava pravo stanje u pokrajini, posebno ukazavši na nedovoljnu bezbednost srpskog stanovništva i povratak interno raseljenih osoba. On je rekao da je saradnja Kfora i Srbije dobra, ali je dodao da je, u slučaju izbijanja nasilja, ako Kfor ne bude u stanju da adekvatno reaguje i zaštiti Srbe, Srbija sprema da "uz pristanak nadležnih medjunarodnih institucija i poštovanje medjunarodnog prava" pomogne i "pruži zaštitu ugroženom stanovništvu".
Naveo je da se, osam godina posle dolaska administracije UN na Kosovo, prema podacima UNHCR-a 207.000 od 250.000 raseljenih sa Kosova i dalje nalazi u Srbiji, 18.000 u Crnoj Gori, dok je na području Kosova 22.000 osoba primorano da se preseli u drugo mesto. Predsednik Srbije je dodao da je od 1999. godine do januara 2007. godine na Kosovu bilo više od 7.000 etnički motivisanih napada, da je ubijen 581 Srbin i 104 pripadnika drugih etnički diskriminisanih zajednica. U tom periodu kidnapovan je 841 Srbin, a 960 lica teško je ranjeno. Gotovo 18.000 kuća je uništeno, isto toliko je opljačkano, a 27.000 stanova i kuća je uzurpirano, naveo je Tadić.
"To je deo činjenica u moru podataka koji govore o realnom stanju na Kosovu", rekao je predsednik Srbije na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran izveštaj UNMIK-a o stanju na Kosovu.
On je na kraju pročitao pismo 15-godišnje devojčice iz kosovskog sela Bostane koja je ukazala na tešku situaciju u kojoj živi i zatražila da kao predsednik Srbije prenese svetu da Srbi na Kosovu zaslužuju sobodu i bolji život.
Predsednik privremene vlade Kosova Hašim Tači večeras je, na sednici Saveta bezbednosti, rekao da mu je jasno da u Savetu bezbednosti nema konsenzusa o statusu Kosova, ali da je sprovođenje plana Martija Ahtisarija najbolji put napred.
"Jasno mi je da u Savetu bezbednosti UN nema konsenzusa ali, sprovođenje Ahtisarijevog plana, uz nadgledanu nezavisnost i prisustvo Evropske unije i NATO, najbolji je put napred. Garantujem puno sprovođenje tog plana", rekao je Tači, koji se 15-to članom telu svetske organizacije obratio posle predsednika Srbije Borisa Tadića.
Tači je ocenio da je došlo vreme za rešavanje statusa Kosova, "poslednjeg otvorenog pitanja u procesu nasilnog raspada bivše Jugoslavije".
On je ukazao da je pred Kosovom još "dosta posla", posebno na pitanjima bezbednosti i sprovođenja standarda, kako bi se "svim narodima omogućilo da žive u miru".
Tači je kazao da će njegov kabinet, u kojom su dva mesta određena za predstavnike kosovskih Srba i jedno za tamošnje Turke, "biti vlada svih stanovnika Kosova", koja će "insistirati na poštovanju svih prava manjinskih zajednica, uključujući upotrebu jezika, učešće u policijskim snagama i zaštitu kulturne baštine".
Premijer Kosova je najavio da će pri novoj vladi, u najskorije vreme, biti otvorena posebna kancelarija za manjine, izražavajući, istovremeno, "žaljenje zbog neučestvovanja Srba na izborima".
Na kraju govora, Tači je pozvao izbeglice da se vrate kućama, tvrdeći da među njima postoji veliki broj onih koji se na takav potez ne odlučuju zbog nerešenog statusa.
Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad izjavio je večeras da je Savet bezbednosti UN u blokadi po pitanju rešavanja konačnog statusa Kosova i ponovio da je plan Martija Ahtisarija najbolje rešenje. Halilzad je novinarima u Njujorku rekao da "danas nije bio dan" za raspravu o statusu iz više razloga, jer se u Savetu bezbednosti raspravljalo o izveštaju UNMIK-a u kojem je bilo podataka o kosovskim izborima 17. novembra 2007. i o periodu posle izbora.
"Složili smo se oko toga koja je naša pozicija oko statusa, žao nam je što se strane nisu dogovorile i što je SB blokiran, ali što se tiče specifičnijih pitanja mi smo pozdravili izbore", rekao je Halilzad.
On je izrazio žaljenje što Beograd i Priština ne mogu da postignu sporazum o budućem statusu Kosova kao i što Savet bezbednosti ne može da ide dalje.
"Savet bezbednosti je blokiran", rekao je američki ambasador novinarima u Njujorku što je prenošeno na internet sajtu UN.
Halilzad je rekao i da je plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova jedini na stolu i da bi bilo dobro primeniti ga.
"Pozdravljamo spremnost EU da preuzme svoju ulogu. Rešenje je integracija u EU. To je budućnost ovog regiona", dodao je Halilzad.
On je poručio srpskim vlastima da rade mudro i da medjunarodna zajednica "pruža ruku" Srbiji i da treba raditi kako bi Srbija održala svoje veze sa SAD, sa EU. Govoreći o večerašnjoj sednici SB, Halilzad je naveo da je najpre govorio predsednik Srbije Boris Tadić, a potom šef UNMIK-a Joahim Riker, kao i predstavnik Kosova, novoizabrani premijer Hašim Tači. Halilzad je rekao da ceni izneti stav predsednika Tadića i pozdravio izraženu uzdržanost od upotrebe vojne sile. Ocenio je i da je učinjen svaki napor kako bi situacija na Kosovu ostala mirna.
"NATO i kosovski Albanci treba da obezbede da situacija na Kosovu ostane mirna i stabilna i da se obezbedi integracija Srba u
institucije", rekao je Halilzad.
Halilzad je naveo da je pozdravljen stav Tačija da on želi da predstavlja sve zajednice koje žive na Kosovu. On je, medjutim, izrazio žaljenje zbog neučešća srpske zajednice na kosovskim izborima 17. novembra 2007. i dodao da kosovske Srbe treba ohrabriti da učestvuju u političkom životu.
Čurkin: Svaka odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je večeras u Njujorku da misija UN na Kosovu treba da poništi odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i da svaka odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN.
"Pravno govoreći, misija UN treba da proglasi nevažećom jednostrano proglašenu nezavisnost", rekao je čurkin novinarima u Njujorku posle sednice Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu. Čurkin je takodje istakao da "svaka odluka o budućnosti Kosova treba da bude doneta u Savetu bezbednosti" i da "nijedno pitanje ne može biti rešeno bez SB UN".
Ruski ambasador je ukazao i da Kosovo jednostranim proglašenjem nezavisnosti neće ući u, kako je rekao, "ovu zgradu" misleći na sedište UN u Njujorku.
"Ne može neko da postane medjunarodno priznata država kršenjem rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ne treba imati iluzije o tome", rekao je čurkin i ponovio da rešenje za Kosovo mora da se pronadje u skladu sa medjunarodnim pravom. Govoreći o ruskom predlogu za dalje rešavanje kosovskog pitanja, čurkin je kazao da on ne predstavlja "zamrzavanje već pokretanje procesa".
On je takodje ocenio da će posle nedavnih izbora na Kosovu i predsedničkih izbora u Srbiji biti trenutak za novi proces o Kosovu. Čurkin je rekao i da plan Rusije u sadašnjem sastavu Saveta bezbednosti ima bolju podršku nego što je to bio slučaj s prethodnim sastavom tog tela UN.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun nije prisustvovao sednici, ali je ocenio u izveštaju da je "malo verovatno" održati status kvo i da zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova". On je takodje "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra". Ban Ki Mun je takodje naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima vechu ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra".