U Njujorku je završena sednica Saveta bezbednosti, na kojoj se raspravljalo o stanju na Kosovu, izveštaju i radu UNMIK-a. Sednica je bila otvorena za javnost tokom obraćanja predsednika Srbije, posle čega su ambasadori nastavili debatu iza zatvorenih vrata, kada su govorili šef UNMIK-a Joakim Riker, koji je predstavio tromesečni izveštaj o situaciji na Kosovu, kao i novi kosovski premijer Hašim Tači. Još nije poznato da li su na sednici doneti neki zaključci.
Na zatvorenom delu sednice sve članice SB tražile su da učestvuju u diskusiji. O velikom interesovanju za raspravu svedoči i podatak da se više od 40 zemalja koje nisu članice Saveta bezbednosti prijavilo da posmatra sednicu. Od današnje debate se međutim nije ni očekivalo bilo šta spektakularno, pošto se ipak radi o redovnim konsultacijama, a i sam činjenica da su članicama Saveta bila potrebna tri sastanka kako bi dogovorili format sednice govori da podele u pogledu pitanja Kosova unutar tog tela nisu nimalo prevaziđene.
Srbija smatra da odlukao budućem statusu Kosova mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN i da to rešenje mora biti plod kompromisa, zbog čega se zalaže za nastavak pregovora, rekao je večeras u Njujorku predsednik Srbije Boris Tadić. Na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, Tadić je rekao da to telo UN mora i da se saglasi "sa bilo kakvom promenom sastava civilne i vojne misije u pokrajini".
On je naglasio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da će svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati "svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom".
"Zbog toga, još jednom potvrdjujem da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu", rekao je Tadić.
Tadić je pozvao članice Saveta bezbednosti UN da "ne ohrabruju i da ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova" i kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN, kojima se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
"Ako bi se jednoj legitimnoj demokratiji oduzeo sastavni deo njene teritorije, protivno njenoj volji, to bi bilo kršenje Povelje UN, dovelo bi u pitanje kredibilitet svetske organizacije i uzdrmalo temelje medjunarodnog prava na kome je čitav svet sazdan", rekao je on.
Naveo je da bi jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova bilo presedan i upozorio da "niko nema prava da destabilizuje Srbiju i Balkan brzopletim i jednostranim odlukama, koje bi imale nepredvidive konsekvence i za druge regione sa problemima etničkog separatizma".
"Više puta smo iskazali jasan stav da rešenje mora biti u skladu sa medjunarodnim pravom, da bude plod kompromisa, da mora biti prihvatljivo obema stranama i da mora doneti dugoročni mir i prosperitet svim žiteljima naše zemlje i regiona", rekao je on.
Tadić je rekao i da izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera o stanju i primeni standarda na Kosovu ne odslikava pravo stanje u pokrajini, posebno ukazavši na nedovoljnu bezbednost srpskog stanovništva i povratak interno raseljenih osoba. On je rekao da je saradnja Kfora i Srbije dobra, ali je dodao da je, u slučaju izbijanja nasilja, ako Kfor ne bude u stanju da adekvatno reaguje i zaštiti Srbe, Srbija sprema da "uz pristanak nadležnih medjunarodnih institucija i poštovanje medjunarodnog prava" pomogne i "pruži zaštitu ugroženom stanovništvu".
Naveo je da se, osam godina posle dolaska administracije UN na Kosovo, prema podacima UNHCR-a 207.000 od 250.000 raseljenih sa Kosova i dalje nalazi u Srbiji, 18.000 u Crnoj Gori, dok je na području Kosova 22.000 osoba primorano da se preseli u drugo mesto. Predsednik Srbije je dodao da je od 1999. godine do januara 2007. godine na Kosovu bilo više od 7.000 etnički motivisanih napada, da je ubijen 581 Srbin i 104 pripadnika drugih etnički diskriminisanih zajednica. U tom periodu kidnapovan je 841 Srbin, a 960 lica teško je ranjeno. Gotovo 18.000 kuća je uništeno, isto toliko je opljačkano, a 27.000 stanova i kuća je uzurpirano, naveo je Tadić.
"To je deo činjenica u moru podataka koji govore o realnom stanju na Kosovu", rekao je predsednik Srbije na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran izveštaj UNMIK-a o stanju na Kosovu.
On je na kraju pročitao pismo 15-godišnje devojčice iz kosovskog sela Bostane koja je ukazala na tešku situaciju u kojoj živi i zatražila da kao predsednik Srbije prenese svetu da Srbi na Kosovu zaslužuju sobodu i bolji život.
Predsednik privremene vlade Kosova Hašim Tači večeras je, na sednici Saveta bezbednosti, rekao da mu je jasno da u Savetu bezbednosti nema konsenzusa o statusu Kosova, ali da je sprovođenje plana Martija Ahtisarija najbolji put napred.
"Jasno mi je da u Savetu bezbednosti UN nema konsenzusa ali, sprovođenje Ahtisarijevog plana, uz nadgledanu nezavisnost i prisustvo Evropske unije i NATO, najbolji je put napred. Garantujem puno sprovođenje tog plana", rekao je Tači, koji se 15-to članom telu svetske organizacije obratio posle predsednika Srbije Borisa Tadića.
Tači je ocenio da je došlo vreme za rešavanje statusa Kosova, "poslednjeg otvorenog pitanja u procesu nasilnog raspada bivše Jugoslavije".
On je ukazao da je pred Kosovom još "dosta posla", posebno na pitanjima bezbednosti i sprovođenja standarda, kako bi se "svim narodima omogućilo da žive u miru".
Tači je kazao da će njegov kabinet, u kojom su dva mesta određena za predstavnike kosovskih Srba i jedno za tamošnje Turke, "biti vlada svih stanovnika Kosova", koja će "insistirati na poštovanju svih prava manjinskih zajednica, uključujući upotrebu jezika, učešće u policijskim snagama i zaštitu kulturne baštine".
Premijer Kosova je najavio da će pri novoj vladi, u najskorije vreme, biti otvorena posebna kancelarija za manjine, izražavajući, istovremeno, "žaljenje zbog neučestvovanja Srba na izborima".
Na kraju govora, Tači je pozvao izbeglice da se vrate kućama, tvrdeći da među njima postoji veliki broj onih koji se na takav potez ne odlučuju zbog nerešenog statusa.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun nije prisustvovao sednici, ali je ocenio u izveštaju da je "malo verovatno" održati status kvo i da zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova". On je takodje "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra". Ban Ki Mun je takodje naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima vechu ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra".
Rusija će nastaviti da podržava Srbiju u njenim naporima da očuva teritorijalnu celovitost zemlje, izjavio je večeras ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin nakon susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Čurkin je ruskim novinarima rekao da se pozicije Rusije i Srbije podudaraju "kako u odnosu na pravne aspekte situacije oko Kosova tako i u odnosu na političke aspekte".
Susret sa Tadićem bio je tradicionalni susret sa predstavnicima srpskog rukovodstva koji dolaze u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti UN, posvećenoj Kosovu, objasnio je Čurkin.
"Beograd namerava da nastavi da se bori za teritorijalnu celovitost Srbije, i Rusija, a u Savetu bezbednosti UN nastaviće da podržava Srbiju", rekao je Čurkin.
On je naveo da na večerašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN, Rusija namerava da "dodatno razjasni svoju koncepciju detaljnog plana za Kosovo".
Čurkin je napomenuo da je tu koncepciju Rusija predložila na prethodnom zasedanju, 19. decembra 2007. Detaljan plan treba da pomogne stranama da dodju do uzajamno prihvatljivog rešenja za status Kosova, dodao je ruski diplomata.