Savet bezbednosti UN nastavio je večeras sednicu o Kosovu iza zatvorenih vrata nakon što je u otvorenom delu sednice govorio predsednik Srbije Boris Tadić.
Srbija smatra da odlukao budućem statusu Kosova mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN i da to rešenje mora biti plod kompromisa, zbog čega se zalaže za nastavak pregovora, rekao je večeras u Njujorku predsednik Srbije Boris Tadić. Na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, Tadić je rekao da to telo UN mora i da se saglasi "sa bilo kakvom promenom sastava civilne i vojne misije u pokrajini".
On je naglasio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da će svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati "svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom".
"Zbog toga, još jednom potvrdjujem da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu", rekao je Tadić.
Tadić je pozvao članice Saveta bezbednosti UN da "ne ohrabruju i da ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova" i kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN, kojima se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
"Ako bi se jednoj legitimnoj demokratiji oduzeo sastavni deo njene teritorije, protivno njenoj volji, to bi bilo kršenje Povelje UN, dovelo bi u pitanje kredibilitet svetske organizacije i uzdrmalo temelje medjunarodnog prava na kome je čitav svet sazdan", rekao je on.
Naveo je da bi jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova bilo presedan i upozorio da "niko nema prava da destabilizuje Srbiju i Balkan brzopletim i jednostranim odlukama, koje bi imale nepredvidive konsekvence i za druge regione sa problemima etničkog separatizma".
"Više puta smo iskazali jasan stav da rešenje mora biti u skladu sa medjunarodnim pravom, da bude plod kompromisa, da mora biti prihvatljivo obema stranama i da mora doneti dugoročni mir i prosperitet svim žiteljima naše zemlje i regiona", rekao je on.
On je rekao da je Srbija spremna da "konstruktivno i odgovorno učestvuje u nastavku pregovora", i da bi oni "mogli da budu organizovani u Beogradu, Prištini ili bilo gde na svetu", u formi koju Savet bezbednosti UN bude smatrao adekvatnom. Predsednik Srbije je, takodje, istakao da se u rešavanju statusa Kosova mora imati na umu da je zajednički cilj svih naroda regiona pronalaženje rešenja koja će region pripremiti za budućnost u Evropskoj uniji.
Tadić je rekao i da izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera o stanju i primeni standarda na Kosovu ne odslikava pravo stanje u pokrajini, posebno ukazavši na nedovoljnu bezbednost srpskog stanovništva i povratak interno raseljenih osoba. On je rekao da je saradnja Kfora i Srbije dobra, ali je dodao da je, u slučaju izbijanja nasilja, ako Kfor ne bude u stanju da adekvatno reaguje i zaštiti Srbe, Srbija sprema da "uz pristanak nadležnih medjunarodnih institucija i poštovanje medjunarodnog prava" pomogne i "pruži zaštitu ugroženom stanovništvu".
Predsednik Srbije je rekao da se suštinska autonomija, koju je Beograd ponudio tokom pregovora kao rešenje, "u različitim modelima pokazuje kao funkcionalno, održivo i uspešno rešenje". Naveo je da se dokazalo da su takva rešenja u skladu sa medjunarodnim pravom i jedini put za pronalaženje kompromisa u konfliktima sličnim kosovskom. Osporio je argument albanske strane, iznet u pregovorima, da zbog grešaka bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i njegovog režima koji su krivci za situaciju na Kosovu, pokrajina zaslužuje nezavisnost.
"Ne postoji nijedan opravdan razlog, nijedan pravni argument, da se zbog pogrešne politike jednog lošeg režima Srbija i njen narod sada, skoro deceniju kasnije, ponovo, nepravedno kažnjavaju", rekao je Tadić.
On je istakao da je Srbija danas, "već osam godina, demokratska i miroljubiva zemlja koja uporno pregovara, nudi rešenja, nudi kompromis". Ocenio je da je srpski pregovarački tim ulagao velike napore da se postigne kompromis u pregovorima pod okriljem medjunarodne posredničke "trojke", za razliku od prištinskog tima koji je pokušao da nametne razgovor o odnosima nezavisnih država.
Dodao je i da se prištinski tim, za razliku od Beograda, nije obavezao tokom pregovora na odricanje od nasilja i pretnji silom. Osvrćući se na izveštaj šefa UNMIK-a o stanju na Kosovu, Tadić je rekao da je na Kosovu "etnički diskrimisanim zajednicama" uskraćeno osnovno ljudsko pravo na slobodu kretanja, da su česta zastrašivanja, kao i napadi na srpsko kulturno i versko nasledje. Ocenio je da na planu povratka raseljenih nisu ostvareni "nikakvi rezultati".
Naveo je da se, osam godina posle dolaska administracije UN na Kosovo, prema podacima UNHCR-a 207.000 od 250.000 raseljenih sa Kosova i dalje nalazi u Srbiji, 18.000 u Crnoj Gori, dok je na području Kosova 22.000 osoba primorano da se preseli u drugo mesto. Predsednik Srbije je dodao da je od 1999. godine do januara 2007. godine na Kosovu bilo više od 7.000 etnički motivisanih napada, da je ubijen 581 Srbin i 104 pripadnika drugih etnički diskriminisanih zajednica. U tom periodu kidnapovan je 841 Srbin, a 960 lica teško je ranjeno. Gotovo 18.000 kuća je uništeno, isto toliko je opljačkano, a 27.000 stanova i kuća je uzurpirano, naveo je Tadić.
"To je deo činjenica u moru podataka koji govore o realnom stanju na Kosovu", rekao je predsednik Srbije na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran izveštaj UNMIK-a o stanju na Kosovu.
On je na kraju pročitao pismo 15-godišnje devojčice iz kosovskog sela Bostane koja je ukazala na tešku situaciju u kojoj živi i zatražila da kao predsednik Srbije prenese svetu da Srbi na Kosovu zaslužuju sobodu i bolji život. Savet bezbednosti nastavlja debatu iza zatvorenih vrata na kojoj će razmotriti tromesečni izveštaj UNMIK-a o situaciji na Kosovu. Izveštaj će predstaviti šef UNMIK-a Joahim Riker, a tom delu sednice prisustvuje i novoizabrani kosovski premijer Hašim Tači.
Od današnje debate u Savetu bezbednosti ne očekuje se nikakva odluka pošto je reč o redovnim konsultacijama. U zatvorenom delu sednice govoriće šef UNMIK-a Joahim Riker koji će predstaviti tromesečni izveštaj o situaciji na Kosovu i predstavnik Kosova, novi kosovski premijer Hašim Tači. Tači će u skladu sa članom 39 poslovnika Saveta bezbednosti moći da se obrati tom telu UN kao osoba koja može da pruži korisne informacije za tekuću debatu.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji ne prisustvuje ovoj sednici, ocenio je u izveštaju da je "malo verovatno" održati status kvo i da zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova". On je takodje "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra". Ban Ki Mun je takodje naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima vechu ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra".
Čurkin: Rusija će nastaviti da podržava Srbiju
Rusija će nastaviti da podržava Srbiju u njenim naporima da očuva teritorijalnu celovitost zemlje, izjavio je večeras ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin nakon susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Čurkin je ruskim novinarima rekao da se pozicije Rusije i Srbije podudaraju "kako u odnosu na pravne aspekte situacije oko Kosova tako
i u odnosu na političke aspekte".
Susretsa Tadićem bio je tradicionalni susret sa predstavnicima srpskog rukovodstva koji dolaze u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti UN, posvećenoj Kosovu, objasnio je Čurkin.
"Beograd namerava da nastavi da se bori za teritorijalnu celovitost Srbije, i Rusija, a u Savetu bezbednosti UN nastaviće da podržava Srbiju", rekao je Čurkin.
On je naveo da na večerašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN, Rusija namerava da "dodatno razjasni svoju koncepciju detaljnog plana za Kosovo".
Čurkin je napomenuo da je tu koncepciju Rusija predložila na prethodnom zasedanju, 19. decembra 2007. Detaljan plan treba da pomogne stranama da dodju do uzajamno prihvatljivog rešenja za status Kosova, dodao je ruski diplomata.