Linkovi

Dodatnih 30 hiljada vojnika pomoglo da se uspostavi mir u Iraku


Protekla je godina otkako je predsednik Buš u govoru naciji objavio povećanje obima američkih borbenih snaga u Iraku. Sektaško nasilje se izmicalo kontroli, broj američkih žrtava se povećavao i pojedinci su verovali da je rat izgubljen. Međutim, postoje nagoveštaji da je takozvano gomilanje trupa dovelo do stabilizacije većih delova zemlje – iako preostaje dilema da li će to biti dovoljno za trajni mir.

Američki vojni zvaničnici kažu da je dodatnih 30 hiljada vojnika pomoglo da se uspostavi mir u mnogim delovima Iraka. To je i bio cilj pre 12 meseci, kada je predsednik Buš obraćajući se naciji najavio to povećanje. Predsednik Buš sada kaže da su mnogi njegovi ciljevi ostvareni.

«Nasilje širom zemlje se smanjuje. Desetine hiljada Iračana su se pridružile lokalnim građanskim organizacijama koje se bore protiv Al-kaide i drugih ekstremista. S obzirom da se bezbednost poboljšava, život se vraća u normalno stanje u zajednicama širom Iraka, deca se vraćaju u škole, ponovo se otvaraju radnje i cveta trgovina na pijacama», rekao je predsednik Buš.

Očigledno je da je nasilje manje nego pre godine, naročito sektaška ubistva. Ubijanje civila je smanjeno za oko 65 odsto. Američki vojni zvaničnici kažu da je do tog smanjenja došlo zahvaljujući i strateškom nagovaranju doskora neprijateljskih sunitskih plemenskih starešina da se okrenu protiv ekstremista iz Al-kaide – koji su odgovorni za većinu smrtonosnih samoubilačkih napada. Budući da se mnogi sunitski pobunjenici više ne bore protiv američkih vojnika, broj eksplozija bombi na putu i napada na američke vojnike se smanjio isto kao i broj američkih žrtava. Učesnici nedavnog panela vojnih stručnjaka u Vašingtonu, saglasili su se da je to bio ključ uspeha povećavanja trupa. Stiven Bidl, član Saveta za odnose sa inostranstvom, nedavno se vratio iz Iraka.

«Širenje tih dogovora je dramatično smanjilo nasilje i uspostavilo situaciju u kojoj je stanovnicima brojnih susedstava postalo očigledno da je sada na neki način bezbednije nego pre 12 meseci. Stav prema Amerikancima se izmenio, stabilnost na terenu je sasvim drugačija – ne u celoj, ali u većem delu zemlje i rekao bih da je to važno», kaže Bidl.

Međutim, predsednik vlade kojom dominiraju šiiti, Nuri al-Maliki, nije bio u stanju da ispuni politički zahtev predsednika Buša od pre godine dana - da postigne političko pomirenje. Parlament, na primer, nije mogao da usvoji ključne zakone. To pomanjkanje napretka je razočaravajuće, kaže pomoćnik sekretara za odbranu, Mark Kimit.

«Znatan napredak u pogledu bezbednosti sa samo nagoveštajem napretka u pogledu pomirenja, pomalo obeshrabruje, da ne kažem da otrežnjuje. Ova godina će prema tome biti prelomna, jer će se videti da li se napredak nastavlja», kaže Kimit.

Ipak, mnoge demokrate u Kongresu kažu da je politika predsednika Buša neuspešna, uprkos sadašnjem smanjenju nasilja u Iraku. Na nedavnoj debati predsedničkih kandidata Demokratske stranke, senatorka Hilari Klinton je rekla sledeće.

«Ne postoji spremnost na strani iračke vlade da uradi ono do čega je trebalo da dovede povećanje trupa, da je natera da počne da donosi teške odluke. A u odsustvu takve političke akcije, ne može da se prihvati da u decembru poginu 23 Amerikanca. Hoću da kažem da za nas više ne postoji razlog da budemo tamo, ako Iračani neće da rade ono što bi morali - da bi preuzeli brigu o sopstvenoj zemlji», rekla je Hilari Klinton.

Ipak, vraćanje trupa kući nije opcija, dokle god je predsednik Buš u Beloj kući.

XS
SM
MD
LG