Linkovi

Atentat na Buto imao za posledicu haos na političkoj sceni Pakistana


Njena smrt, 27. decembra bila je i kulminacija nemirne godine u Pakistanu, tokom koje je vojna uprava izazvana sve snažnijom opozicijom. Saradnik Glasa Amerike Geri Tomas se u rubrici u Fokusu osvrće na trnovit put Pakistana ka demokratiji i onome što čeka tu zemlju u eri posle Benazir Buto.

Benazir Buto je nedeljama i meseima pred atentat neprestano apelovala da se u Pakistanu ponovo uspostavi demokratija i civilne uprava, agitujući istovremeno u kampanji za parlamentarne izbore. Medjutim, mnogi analitičari kažu da obnova civilne urpave ne znači sama po sebi i demokratiju. Leri Gudson je profesor na Američkom vojnom koledžu i kaže da tokom svojih 60 godina postojanja Pakistan nije imao istinsku demokratiju.

«Niko u Pakistanu ne zna zbilja šta je demorkatija, jer je nikada nisu imali u nekom smislenom obliku.»

U ključnom momentu pakistanske istorije, vojska je intervenisala u političkoj areni, preuzimajući vlast od izabranih lidera. General Zia ul Hak je smenio sa premijerskog položaja oca Benazir Buto, Zulfikara Alija Butoa i pogubio ga dve godine nakon toga. Godine 1999. general Pervez Mušaraf je preuzeo vlast od premijera Navaza Šarifa. Kada nije otvoreno vladala, vojska je radila iza scene kao entitet koji ima veliku moć. Tri puta je tokom devedesetih, predsednik uz podršku armije, koristio svoja ovlašćenja da smeni premijera i vladu. Benazir Buto je izabrana i potom smenjena dva puta, dok je Navaz Šarif otpušten jednom da bi ga potom predsednik Pervez Mušaraf smenio. Kristina Fer, analitičar pakistanskih prilika u korporaciji Rend, ističe da su političke karijere izabranih premijera bile kratkog daha u Pakistanu.

«Ta demokratija nije uopšte delotvorna. Ja obično kažem da Iran ima veću demokratsku praksu, jer gradjani tamo rutinski izlaze na birališta i odziv birača je odličan. Iranci smenjuju funkcionere sa položaja, dok izabrane institucije zapravo služe ceo svoj mandat. Nijedan izabrani premijer Pakistana nije ostao na položaju ceo mandat.»

Pod upravom Perveza Mušarafa poluga vlasti je prebačena sa premijera na predsednika. Vodeće opozicione stranke Benazir Buto i Navaza Šarifa nadaju se da će dobiti dovoljno glasova da mogu da kontrolišu Mušarafovu vlast. Medjutim, ne očekuje se da ijedna stranka osvoji apsolutnu većinu u parlamentu, što je još manje od dve trećine potrebne da opozicija zbaci ili opozove predsednika. Stoga će snage Benazir Buto i Navaza Šarifa koje su tradicionalno politički suprotstavljene, morati da se ujedine. Međutim, čak i percepcija takve koalicije pretpostavlja slobodne i pravedne izbore, koji su često u Pakistanu umrljani nepravilnostima. Opozicija tvrdi da su izbori namešteni čak i pre no što je počelo glasanje. U telefonskom intervjuu za Glasa Amerike dve nedelje pred atentat, Benazir Buto je rekla:

«Kad je reč o pravednim izborima, potrebna nam je pre svega nezavisna izborna komisija. Potom rekonstruisana prelazna vlada. Potrebno je smeniti gradonačelnike i ukinuti fiktivna biračka mesta. Neophodni su neprikosnovenost biračkih listića, kao i posmatrači koji će pratiti glasačke listiće tokom transporta od izborne komisije do odredjenih opština, jer u tom transferu glasovi nestaju ili se dodaju favoritima.»

Predsednik Mušaraf demantuje da je bilo pokušaja da se lažiraju izbori, prvobitno zakazani za 8. januar, ali odloženi do 18. februara zbog atentata na Benazir Buto.

«Pretpostavljam da je sistem pravedan i transparentan te nema razloga da se veruje da će izbori biti namešteni.»

Na čelu Pakistanske narodne stranke Benazir Buto će, dok njen sin Bilaval Buto Zardari ne okonča studije u Britaniji, biti kontroverzni suprug ubijene bivše premijerke, Asif Ali Zardari.

XS
SM
MD
LG