Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija nikad neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije i da će svoju pokrajinu braniti pregovorima i argumentima, ističući da tu ne sme biti nikakve predaje.
"Srbija će u slučaju jednostranog priznavanja takav akt poništiti. Jedino Savet bezbednosti UN može doneti pravno validno rešenje o budućem statusu Kosova", rekao je Tadić, ističući da će se Srbija za svoj suvereitet i integritet boriti svim pravnim, diplomatskim, mirnim sredstvima.
Tadić je istakao da je Srbija na pragu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji je, pre svega, ekonomski i trgovinski ugovor, koji će biti od velike koristi privredi Srbije. Predsednik Srbije je naveo da je vlada ovlastila svog potpredsednika da potpiše Sporazum, dodajući da je važno da Srbija čini sve što ojačava njenu poziciju i otvara nove ekonomske perspektive za sve gradjane.
"Samo takva, jaka i stabilna Srbija može da brani sve svoje nacionalne interese', istakao je Tadić.
Sa druge strane, premijer Srbije Vojislav Koštunica ponovo je u subotu pozvao EU da odustane od "protivpravnog slanja svoje Misije" na Kosovo i Metohiju i ne narušava teritorijalnu celovitost Srbije.
"Polazeći upravo od poštovanja i snažnog insistiranja na evropskim vrednostima, Srbija zahteva od EU da ne narušava teritorijalnu celovitost zemlje i da jasno odustane od protivpravnog slanja svoje misije", naveo je Koštunica u pisanoj izjavi.
Predsednik vlade je naveo da je Skupština Srbije u Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, glasovima više od 220 narodnih poslanika, utvrdila da bi "odluka EU o slanju Misije za sprovodjenje odbačenog Ahtisarijevog plana predstavljala akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije".
Dodao je da se u parafiranom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, EU obavezala da će poštovati Povelju UN, Rezoluciju 1244 i Završni helsinški akt, pri čemu svi ti dokumenti "izričito garantuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije".
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da su odnosi Srbije i Evropske unije u ozbiljnoj krizi zbog namere te evropske organizacije da prizna nezavisnost južne srpske pokrajine.
"EU je faktički povezala evropsku perspektivu Srbije i svoju nameru, a kasnije verovatno i odluku, da prizna nezavisnost Kosova. Pred ovom činjenicom ne može se držati glava u pesku ma koliko nam strateški bio značajan Sporazum o stailizaciji i pridruživanju sa EU", rekao je Samardžić.
On je naglasio da Srbija mora odlučno da odbaci najavljenu misiju EU "jer bi njeno uspostavljanje, bez prethodnog sporazuma o budućem statusu Kosova i Metohije i bez odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti UN, bilo čisto kršenje medjunarodnog prava i svojevrsno nasilje".
"Misija EU je deo Ahtisarijevog plana za nadziranu nezavisnost Kosova, a taj plan ne samo da je Srbija odbacila, već on nije prošao ni SB. Neshvatljivo je da se EU tako ignorantski odnosi prema medjunarodnom pravu i prema sopstvenim osnivačkim dokumentima - Ugovoru o EU i Ugovoru o osnivanju EZ - koji je izričito obavezuju na poštovanje medjunarodnog prava", rekao je Samardžić.
Kriza u odnosima sa delom međunarodne zajednice odrazila se i na rad Republičke izborne komisije koja nije odobrila predstavnicima ambasada SAD i Velike Britanije da posmatraju predstojeće predsedničke izbore. Tim povodom ambasade SAD i Velike Britanije u Beogradu saopštile su da su razočarane odlukom RIK-a da njihovim posmatračima ne dozvoli prisustvo izborima i najavile da će tražiti da se razjasne razlozi zbog kojih je Izborna komisija donela takvu odluku. Sociolog Milan Nikolić smatra da bi sve te izjve i događaji mogli da dovedu do odustajanje Srbije od puta ka Evropskoj uniji.