Predstavnici Međunarodne organizacije za migracije izjavili su da Iraku i dalje preti humanitarna kriza, iako je nivo nasilja opao, sve manje ljudi napušta svoje domove, a neznatan broj njih se i vratio iz izbeglištva. Grupa saopštava da je blizu 2.5 miliona Iračana razmešteno unutar zemlje, a oko 2 miliona je izbeglo u Siriju, Jordan i druge susedne zemlje.
Iz Međunarodne organizacije za migracije navode da je većina Iračana koji su razmešteni širom zemlje, napustila svoje domove posle bombardovanja džamije Al-askari u Samari februara 2006. U najnovijem izveštaju, grupa za migracije beleži da je broj ljudi koji napuštaju svoja ognjišta u potrazi za skloništem tokom 2007. značajno opao, ponajviše zbog sve manje nasilja u zemlji. Tačnije, sve veći broj ljudi se vraća u svoje domove. Međutim, portparol organizacije za migracije Žan-Filip Šozi kaže za Glas Amerike da je broj povratnika zapravo jako mali, odnosno samo 8 odsto.
«Postoje problemi u vezi sa povratnicima, kao što npr. piše u izveštaju, više od 30 odsto njih je prijavilo da se neko uselio na njihov posed. To znači da će doći do mnogih tužbi oko vlasništva. Mora se misliti kako doći do rešenja problema koji se mogu pojaviti ukoliko se taj trend nastavi ili broj povratnika poveća u ovoj godini.»
Prema izveštaju grupe za migracije, 65 odsto raseljenih ispitanika je izbeglo iz Bagdada, a odmah iza toga iz Dijala, Anbara, Nineva i Sala Al-dina. Većina kaže da su izbegli jer im je život bio u opasnosti. Šozi smatra da će se situacija za te ljude pogoršati ukoliko kriza potraje, jer mnogo njih ne može da priušti ni jeftino sklonište, a pristup čistoj vodi, struji i sanitarnim uređajima je veoma ograničen.
«Otkrili smo npr. da 22 odsto raseljenih unutar Iraka redovno dobija hranu. Znamo da neadekvatna skloništa koja su u lošim uslovima prouzrokuju hronične bolesti neuhranjenosti kod žena, dece i starih. Ali, takođe znamo i da neke ugrožene porodice, posebno samohrane majke, dobijaju pomoć.»
Prema izveštaju Međunarodne organizacije za migracije, kvalitet lekarskih usluga je ozbiljno opao u 2007. usled naglog odlaska velikog broja profesionalnih lekara, nedovoljno opreme i oštećene infrastrukture. Zdravstveni radnici i grupa za migracije ističu da je došlo do povećanja broja porođaja van bolnice, kao i pobačaja i prostitucije, i dodaju da je većina razmeštenih lica doživela psihološke traume.