Linkovi

Prenger: Veoma važno da Srbija izadje iz okvira “regionalnog opterećenja“


U svetlu nagoveštaja Beograda o preispitivanju važnosti pridruživanja NATO-u, kolega Branko Mikašinović razgovarao je o tom pitanju, prisustvu Moskve na Balkanu i proširenju strateškog partnerstva Sjedinjenih Država i Srbije sa stručnjakom za Balkan, ekspertom za američku bezbednosnu politiku i bivšim pomoćnikom američkog sekretara za odbranu u administraciji predsednika Ričarda Niksona, Robertom Prengerom.

PRENGER: Značaj ulaska Srbije u “Partnerstvo za mir“ ima tri aspekta: prvi je regionalni, odnosno bezbednosne prirode, da Srbija postane sastavni deo zapadne alijanse, uprkos kosovskom problemu, i da se ona, ako hoćete, priključi porodici zapadnobalkanskih zemlja u kontekstu evropskih intergracija i bezbednosti. Drugi aspekt, koji mene lično posebno interesuje, jeste šire geopolitičko pitanje i uticaj učlanjenja jedne zemlje ili zemalja u takvu alijansu, odnosno promene sfere uticaja i ravnoteže moći, kako u pogledu NATO-a tako i svetskih sila, u ovom slučaju posebno u odnosu na Rusiju. Treći aspekt je globalne prirode i odnosi se na angažovanje NATO-a u žarišnim zemljama Azije, kao što je Avganistan, gde NATO ima teškoče da ostvari adekvatnu saradnju članica NATO-a u pogledu svog vojnog prisustva u toj zemlji. Tu bi Srbija, kao članica ”Partnerstva za mir” mogla da odigra ulogu koja bi doprinela daljem pozitivnom razvoju odnosa izmedju Zapada, odnosno SAD i Evropske unije, i Srbije.

GLAS AMERIKE: Kako biste procenili izglede strateške saradnje SAD i Srbije?

PRENGER: To je u ovom momentu najvažnije pitanje; naime da li će doći do evolucije odnosa izmedju dve zemlje, odnosno da li će Srbija biti od strateške koristi, ili će predstavljati regionalno opterećenje. Drugim rečima, kada govorimo o proširenju NATO-a na Balkanu, odmah se nametne pitanje ruske dimenzije, pošto se Moskva, uopšteno govoreći, protivi proširenju, posebno u oblastima gde Rusija smatra da su njeni interesi veoma važni i da su ugroženi. Takve probleme smo imali u Baltičkom regionu, a siguran sam da to Moskva isto tako sada shvata - i u zapadnobalkanskom regionu. Dakle, u odnosiima izmedju SAD i Srbije isprečila se ruska dimenzija. Medjutim, sa tačke gledišta Srbije, smatram da je veoma važno za Srbiju da izadje iz okvira “regionalnog opterećenja“ i da postane strateški korisna za NATO. Srbija bi, recimo, u kontekstu globalnog angažmana NATO-a, konkretno u Avganistanu, mogla da bude od pomoći, ako ne svojim vojnim prisustvom, onda u pružanju obuke ili nekih logističkih operacija u borbi protiv terorističkih grupa, kao što su Al Kaida, Taliban i neke druge grupacije, koje su posebno aktivne na granici sa Pakistanom. Mislim da bi na taj način Srbija mogla da uspostavi tešnju i konstruktivniju saradnju sa SAD, uprkos unutrašnjoj političkoj situaciji u Srbiji i aspiracijama Rusije i da bi veća strateška povezanost Beograda i Vašingtona, bez obzira na odnose sa Rusijom, bila od koristi za obe zemlje.

GLAS AMERIKE: Sa tačke gledišta strateških interesa SAD, kako tumačite stav SAD prema Kosovu?

PRENGER: Snage NATO-a su zamenile srpske snage na Kosovu, nakon intervencije NATO-a, i Kumanovskog sporauzma 1999. Medjutim, u toj organizaciji je došlo do promena i to više nije alijansa iz 90-tih godina. Ono što treba imati na umu jeste da se intervencija NATO-a u Srbiji dogodla pre terorističkih napada na SAD, 11. septembra 2001. godine, pre nego što je rat protiv terorizma postao centralna tema američke globalne strategije, odnosno, kako se suočiti sa brojnim lokalnim i medjunarodnim terorističkim organizacijama, koje su neprijateljski raspoložene prema Zapadu i SAD. U kontekstu globalne američke politike, teško je shvatiti zbog čega Vašington insistira na nezavisnosti Kosova upravo u ovom momentu i u svetlu naše angažovanosti protiv globalnog terorizma. Kako onda rešiti problem nezavisnosti Kosova, čemu se Srbija protivi, kao članica ”Partnerstva za mir”? To čini ovu situaciju veoma složenom pošto se sada ne radi o situaciji gde je NATO protiv Srbije, već o situaciji gde su NATO i Srbija usmereni prema zajedničkim problemima.

XS
SM
MD
LG