Izbori u Pakistanu su pomereni za idući mesec, a politička budućnost zemlje ostaje tekuće pitanje na koje mnogi analitičari pokušavaju da odgovore.
Mnogi stručnjaci se slažu sa procenom da je prošlonedeljno ubistvo gospođe Buto oslabilo moć pakistanskog predsednika Perveza Mušarafa i umanjilo anse za demokratsku tranziciju zemlje. Ksenija Dormandi iz Belfer centra, na univerzitetu Harvard, navodi da Mušarafu, uprkos naporima da održi red i mir u zemlji, nije ostavljeno dovoljno mesta za manevrisanje.
«On nema mnogo izbora s obzirom da je izgubio jedinu političarku koja je bila voljna da sarađuje sa njim. Ona je imala podršku, ali izgleda da je bila jedini vođa u Pakistanu koja je verovala u to. Mušaraf je izgubio potencijalnog partnera i to je za njega tragično. Da li će posle svega naći načina da upravlja ovim što je preostalo, ostaje da se vidi.»
Stručnjak za južnu Aziju, Amit Pandija iz vašingtonskog centra Henry L. Stimson upozorava da bi Mušaraf mogao da izgubi kontrolu nad zemljom.
«S obzirom da je osoba koja nije mnogo omiljena u narodu, biće mu jako teško da odlučno odgovori na novonastalu situaciju i da time obezbedi stabilnost u zemlji. Smatram da je zbog toga bitno da shvatimo da naši interesi leže u ljudima Pakistana koji su spremni da samostalno započnu novi politički proces, i da je najbolje da ih u tome što pre podržimo.»
Bušova administracija ponavlja da je najvažnije da se izbori, koji su odloženi za idući mesec, održe i da budu demokratski. Međutim, Amit Pandija i drugi eksperti ističu da će Pakistan doživeti demokratsku tranziciju jedino ukoliko međunarodna zajednica, a posebno SAD, izvrši pritisak na predsednika Mušarafa. Prema rečima stručnjaka za terorizam Džejmsa Karafana, iz Fondacije Heritedž u Vašingtonu, tragični atentat na Benazir Buto je možda otvorio neke nove frontove na kojima će se voditi borba protiv terorizma.
«Jedan od mogućih ishoda je da ljudima jednostavno bude dosta svega i da počnu da antagonizuju teroriste kada dobiju novu, demokratski izabranu vladu. Prekretnica u Iraku se, npr. dogodila kada su poglavice nekoliko plemena prestale da tolerišu količinu nasilja i kada su shvatili da Al Kaida vodi zemlju u propast. Zbog toga su im okrenuli leđa i konačno počeli i da ih ubijaju. Tako nešto bi moglo da se dogodi i u Pakistanu.»
Ipak, mnogi stručnjaci zastupaju tezu da su nemiri koji su zahvatili zemlju posle atentata na gospođu Buto, unazadili rat protiv terorizma koji predvode SAD. Iako većina smatra da je važno da se održe izbori u Pakistanu i da se ponovo uspostavi demokratija, neki upozoravaju na rascepkanu političku scenu. Patrik Bešam, stručnjak za južnu Aziju u Kejto institutu u Vašingtonu, navodi da je sada najvažnije da se Pakistan stabilizuje.
«Situacija je vrlo napeta, ali ne treba paničiti. Tačno je da je Pakistan trenutno možda najopasnije mesto na svetu, jer se u toj zemlji koja poseduje nuklearne bombe nalazi epicentar anti-američkog terorizma. Dakle, nestabilnost u Pakistanu može da ima ozbiljne posledice ne samo na susedne zemlje, već i na SAD i njene saveznike kao što je Velika Britanija.»
SAD su u proteklih 7 godina uputile vojnu pomoć Pakistanu u vrednosti od 10 milijardi dolara, a nedavno je obezbeđeno oko 750 miliona dolara za razvoj i rekonstrukciju plemenskog regiona duž granice sa Avganistanom, gde se nalazi jako uporište ekstremista. Cilj te novčane i logističke pomoći je da se u tim, problematičnim oblastima steknu saveznici. Mnogi analitičari, međutim, upozoravaju da je ekstremizam u Pakistanu i dalje u porastu. Da li će se situacija promeniti, kažu oni, u mnogome zavisi od toga da li će izbori koji su pomereni za 18. februar, zaista biti održani.