Sve skuplja nafta, jačanje Rusije i neprestani nemiri na Bliskom istoku pojačavaju nadmetanje za kontrolu nad ogromnim rezervama nafte i gasa u području Kaspijskog mora. U tu trku Rusije i zapadnih zemalja uključeni su krupan biznis i moćni političari. Neki stručnjaci smatraju da je na kocki ni manje ni više nego dominacija na svetskom tržištu energentima.
Na jednoj od platformi u Kasijskom moru kompanija Britiš petroleum crpi naftu iz nalazišta koje se procenjuje na gotovo pet ipo milijardi barela. Naftovod od nje vodi do terminala Sangačal, nedaleko od Bakua, prestonice Azerbejdžana, a zatim trasom koja zaobilazi Rusiju ka potrošačima u Evropi i Aziji. Naftovod kapaciteta milion barela dnevno prebacuje naftu na sever, do Tbilisija, a zatim na jugozapad, do turske luke Čejhan, odakle je tankeri prevoze svuda po svetu. Kaspijska nalazišta pokrivaju samo deo svetske potrošnje, ali te ogromne rezerve upoređuju se sa onima u Rusiji i Saudijskoj Arabiji.
Aleks Aleksijev, iz vašingtonskog Centar za politiku bezbednosti, kaže da bi razvoj tog regiona mogao da promeni ravnotežu svetskih sila.
”Onaj ko kontroliše slavine za gas i naftu ima ogromnu ekonomsku moć koja će promeniti tu jednačinu.“
Izgradnju naftovoda Baku-Tbilisi-Čejhan, Zapad smatra pobedom. Međutim, najveći deo nafte i gasa iz tog regiona putuje ruskim naftovodima. Turkmenistan je nedavno potpisao ugovor o izgradnji novog gasovoda ka Rusiji. Aleksijev upozorava da bi Rusija, ako postane autokratska država, sa monopolom nad rezervama nafte i gasa, mogla da nemeće svetu svoju političku volju.
”Rusija ne želi da radi na čisto kapitalističkim principima zasnovanim isključivo na profitu. Ona želi da svoje energetne koristi u političke svrhe.“
Centralnoazijski naftovod projektovan je da zaobiđe Rusiju i sprovodi naftu na istok, preko Avganistana i Pakistana. Ali njegova izgradnja je stala zbog neprestanog nasilja u regionu. Rusija je nedavno na kratko obustavila isporuku nafte Ukrajini i Belorusiji iz, kako mnogi veruju, političkih razloga. To je još više učvrstilo gledišta pristalica naftovoda Baku-Tbilisi-Čejhan.
”Rusija nema prijatelje. Rusija ima sopstvene interese.“
Vugar Bajramov, iz Centra za ekonomski i društveni razvoj, u Bakuu, kaže da je Azerbejdžan čvrsto stao uz Zapad i da podržava izgradnju gasovoda za transport gasa iz kaspijskog regiona.
”Zapad ima jaču tradiciju bogaćenja, stvaranja, pružanja beneficija prijateljima, drugim zemljama. Rusija nema takvo iskustvo.“
Zapad je izgradio naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan u vreme kada je Rusija bila ekonomski slaba. Aleksander Rar, iz Nemačkog saveta za odnose sa inostranstvom, u Berlinu, kaže da je poskupljenje energenata učinilo Rusiju bogatijom, snažnijom i nestrpljivom da obnovi svoj politički uticaj u svetu.
”Da. Rusija nastoji da ponovo postane energetska supersila.“
Rar kaže da Rusija želi da monopolizuje transport nafte i gasa ka azijskim i evropskim tržištima kako bi poduprla svoje ambicije na svetskoj sceni. Ali on kaže da su ta tržišta suviše razuđena da bi mogla da se kontrolišu.
”Rusiji su potrebna zapadna tržišta za njenu naftu i gas. Ona zna da će, ako ugrozi ta tržišta, ako pokuša da oslabi Zapad koristeći naftu i gas kao oruđe za saterivanje drugih u ćošak, izgubiti ta tržišta i korist koju ima od njih.“
Rar dodaje da će razvoj direktnog evropskog pristupa nafti i gasu iz kaspijskog područja pomoći da se ruske političke ambicije zadrže pod kontrolom.
