Linkovi

Eksperti se slažu da je borba protiv terorizma dugoročan projekat


Otkada je predsednik Džordž Buš pre više od šest godina proglasio početak globalnog rata protiv terorizma, analitičari raspravljaju o tome šta bi značila pobeda u tom ratu.

U tradicionalnom ratu, pobedom se naziva poraz neprijatelja na bojnom polju i njegovo primoravanje da prihvati određene političke uslove. Ali to ne može da važi za rat protiv terorizma. Taj rat analitičari češće upoređuju sa takozvanim Hladnim ratom, između Sjedijenih Država i bivšeg Sovjetskog saveza, koji je trajao nekoliko decenija i vodio se na razne načine - nagomilavanjem naoružanja, posrednim, lokalnim ratovima, obimnom špijunažom i propagandnim kampanjama.

Mnogi stručnjaci predviđaju da će islamski ekstremisti izgubiti kada muslimanske zemlje budu odbacile ekstremističko nasilje nad drugim muslimanima, kada ekstremni islamistički režimi budu propali i kada neke muslimanske države budu shvatile šta bi izgubile ako bi im Al-kaida nametnula svoju vladavinu. Bivši pomoćnik pravnog savetnika Bele kuće, Bradford Berenson, smatra da se Sjedinjene Države sada bore protiv čvršćeg protivnika nego što je bio sovjetski komunizam.

”Ideologija protiv koje se borimo jeste jedan oblik verski inspirisanog fašizma, krajnje netolerantnog, ali i krajnje ambicioznog da stekne rang svetske sile. Sjedinjene Države ne mogu da budu autoritet u interpretaciji muslimanske vere pa nam je zato teže da se upuštamo u direktne debate, kao što smo mogli u vreme Hladnog rata.“

Ali drugi analitičari smatraju da se u ovom ratu Sjedinjene Države previše oslanjaju na snagu oružja. Oni kažu da je Irak postao mesto za regrutaciju novih članova Al-kaide. Neki smatraju da su zlostavljanja zatvorenika u američkim zatvorima podstakla mnoge da postanu teroristi. Filip Gordon je spoljnopolitički stručnjak u Brukingsovom institutu i autor knjige ”Pobeđivanje u pravom ratu: Put ka bezbednosti Amerike i sveta.“

”Bilo bi lepo verovati da možemo ili da se odbranimo od svakog mogućeg terorističkog napada, ali da možemo da ubijemo ili uhvatimo svakog teroristu. Ali to je nemoguće. Možemo samo da dugo potkopavamo i raskrinkavamo tu ideologiju kako bi ljudi prestali da se bore na taj način. U muslimanskom svetu ima još mnogo neodlučnih na koje bi moglo da se utiče.“

Neki kritičari rata protiv terorizma, kao što je profesor na Univerzitetu države Ohajo, Džon Mjuler, tvrde da terorizam ne ugrožava postojanje Sjedinjenih Država i da je to pitanje reda i zakona koje će, kao i zločin, uvek postojati. On kaže da je terorizam odavno poznat u istoriji i da je ovo prvi put da se tretira kao rat.

”To je sukob sa malim brojem ljudi koji su odlučili da proglase rat protiv Sjedinjenih Država. Šteta koju oni čine je prilično ograničena, čak ako se uzmu u obzir napadi sprovedeni 11. septembra 2001. U svim napadima Al-kaide od tada, van ratnih zona, godišnje strada možda 200 do 300 ljudi, uključujući napade u Londonu, na Baliju i drugde. Ako nisu u stanju da snažno pojačaju svoje kapacitete za vršenje napada, to je onda ograničen problem.“

Međutim, Ervin Klark iz instituta Aspen ne slaže se sa tim.

”Tri hiljade ljudi je poginulo u napadima 11. septembra. Ekonomska šteta za Sjedinjene Države merila se milijardama dolara, pored milijardi dolara kolateralne štete po svetsku privredu. Šanse za napade su male, ali kada se oni dogode posledice su ogromne.“

Većina eksperata se slaže da je ugušivanje terorizma dugoročan projekat. Mnogi ističu da njegov uspeh veoma zavisi od toga kako se muslimanski svet odnosi prema radikalizmu u sopstvenoj sredini. Sjedinjene Države i njihovi saveznici mogu da igraju ulogu u tome, kažu oni, tako što bi pomogli islamskim zemljama da se razviju i ojačaju kako bi nasilni ekstremizam bio odbačen kao sredstvo za izražavanje negodovanja.

XS
SM
MD
LG