U godini na izmaku Crna Gora je dobila svoje diplomatsko predstavništvo u američkoj prestonici. Potpisala je sa Sjedinjenim državama sporazum o statusu snaga, Sporazum o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu i uspostavila program državnog partnerstva sa saveznom državom Mejn. Sumirajući bilaterlne odnose Podgorice i Vašingtona u godini na izmaku, crnogorski ambasador Miodrag Vlahović naglašav izuzetan značaj američke podrške integraciji u NATO, koja je - kako kaže, komplementarna sa nastojanjem Crne Gore da se priključi Evropskoj uniji.
Vlahović: Crnogorsko američki odnosi su u vidnom napretku, mogu se oceniti kao izuzetno uspešni, kao otvoreni, kao odlični u mnogim aspektima. Mi smo tokom 2007. imali nekoliko značajnih poseta na najvišem nivou. Po prvi put je bio predsednik Crne Gore gospodin Vujanović, u maju. To je izuzetno značajna, vredna i važna poseta. Bio je takođe predsednik Krivokapić, a po prvi put je došlo do susreta dva predsednika parlamenta. Ovih dana smo imali neku vrstu najbolje završnice za 2007. godinu, prve bilateralne pregovore o vojnoj i o saradnji u oblasti bezbednosti. Gospodin Vučinić, naš ministar odbrane je zajedno sa svojom delegacijom imao vredan boravak u Vašingtonu, kao i razgovore na raznim instancama, ne samo u Ministarstvu odbrane nego i u Stejt departmentu, koji je potvrdio sve ovo o čemu govorimo. Tako da, mogu sa zadovoljstvom da istaknem da smo u 2007. godini, iako smo u njoj bili suočeni sa potrebom da obnavljamo i rekonstituišemo našu ambasadu ovde, da je i u formalnom i u praktičnom smislu postavljamo na noge i da pravimo njene temelje, uspeli da u političkom i diplomatskom delu komunikacije sa našim domaćinima ostvarimo mnogo. Sve u svemu Sjedinjene Američke Države su, ponavljam, potvrdile i u 2007. svoju iskrenu i trajnu prijateljsku opredeljenost da pomognu Crnoj Gori, što za nas može biti značajno i u onom segmentu koji je temelj naših evroatlantskih integracija, a to je naše članstvo u severno atlantskoj alijansi. Mislim da je došlo vreme i da i u crnogorskoj političkoj i ukupnoj javnosti bude na jasniji način profilisana jedna apsolutno nesporna ideja, a to je da je naše članstvo u NATO-u naša najbolja preporuka, najbolji temelj, i najbolji garant našeg budućeg članstva u Evropskoj Uniji. Sasvim su neutemeljene, a takvih je kritika bilo i posle posete predsednika Vujanovića i posle nekih drugih komunikacija i formalizacija saradnje između Sjedinjenih Američkih Država i Crne Gore, da atlantska dimenzija naše spoljne politike, da naša komunikacija sa Sjedinjenim Američkim Državama na bilo koji način smeta evropskom dimenziji naše spoljne politike i našoj evropskoj orijentaciji. Upravo suprotno, to su dve veoma bliske, komplementarne priče, dva napora i dva interesa koja se praktično prožimaju. Dakle, jedna veoma bliska komunikacija i praktično identičnih stavova Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije povodom mnogih otvorenih pitanja u regionu u kojem mi živimo, potvrđuje da su to dve strane jedne te iste medalje. Tako da, svaki naš napor i uspeh ovde u Vašingtonu ima jednu pozitivnu refleksiju u Briselu i na svim značajnim i prijateljskim evropskim destinacijama i obrnuto, sve ono što radimo na izgradnji sistema, promeni vrednosti, izgradnji institucija koje treba da nas kvalifikuju za što skoriji ulazak u evropske integracione sisteme, se ovde u Vašingtonu pozdravlja, prati sa velikom pažnjom i doživljava veliku podršku.
Glas Amerike: Crnoj Gori očigledno, trenutno, nedostaju američke investicije da bi se ta investiciona zajednica u diversifikovala na neki način. Da li postoje nagoveštaji da bi 2008. godina koja je pred nama, mogla da donese neki značajniji američki kapital Crnoj Gori?
Vlahović: Postoje veoma ozbiljne naznake, nagoveštaji, namere, iskazani interesi i nadamo se da će u seriji tendera koji će propratiti privatizaciju, tj. potrebu za investiranjem u veoma značajne resurse Crne Gore koje se tiču turizma, ali i u značajne infrastrukturne projekte, da će u svim tim procedurama biti prisutne i američke kompanije ili konzorcijumi američkih kompanija, ili američki kapital u značajnoj meri. Takve namere već imamo iskazane od nivoa koji se može smatrati konkretnim i konkretizovanim interesom i nadamo se da će u prvih nekoliko meseci 2008. godine kroz posete koje su već sada u pripremi biti ostvarena komunikacija i sa biznis zajednicom ovde, ali i sa američkim državnim institucijama koje treba na svoj način da proprate jedan deo tog interesovanja i tih namera.