Za trgovce na malo, kraj praznične sezone je od presudne važnosti za bilans njihove godišnje zarade. Medjutim, organizacije koje ispituju svesnost potrošača kažu da sve veći broj kupaca sada uzima u obzir daleko više faktora umesto da jednostavno kupuju ono što im se nudi. Savremeni kupci žele da znaju da je roba koju kupuju proizvedena na etički korektan način.
Na primer, Britanski konzorcijum trgovaca na malo predvideo je porast prodaje ćuretine proizvedene na zdrav način za 46 odsto tokom božićnih praznika. Takve ćurke moraju da budu odgojene na farmama gde mogu slobodno da se kreću i da budu hranjene prirodnom hranom.
Stočni i živinski proizvodi posebno su pod lupom etički naklonjenih potrošača. Organizacija za dobrobit stoke i živine pod nazivom ” Saosećanje u svetskom odgoju domaćih životinja,” žalaže se za poboljšanje uslova za životinje na farmama. Predstvnica te organizacije Roven Vest-Henzel kaže:
”Prema nedavnoj anketi koju je sprovela Evropska komisija oko 68 odsto evropskih potrošača menja prodavnice u kojima kupuje proizvode na osnovu uslova pod kojima se odgajaju stoka i žviina.”
Vest-Henzel kaže da je tokom 40-godišnjeg postojanja njena organizacija postigla zavidne uspehe, kao što je zabrana korišćenja sanduka za prevoz teladi u Evropskoj uniji. Promene u pogledu tretmana živine stupiće na snagu 2012. godine. Ta organizacije je takodje privolela glavne lance trgovina na malo da pažljivo kontrolišu izvore svojih prehrambenih proizvoda. Organizacija kaže da kao rezultat toga, na primer, restoran brze hrane Makdonalds, Britaniji i nekim drugim evropskim zemljama, sada koristi samo meso živine odgajene van kaveza.
Drugi važan aspekt svesnosti potoršača odnosi se na ljudska prava. Ranije ove godine, medjunarodni trgovinski lanac tekstilnih proizvoda “Gap,” povukao je proizvode jednog proizvođača optuženog da u proizvodnji koristi radnu snagu dece.
Aktivistička organizcija, Etički potrošač, vodi kampanju za svesnost opštih i širokih razmera. Predstavnica Meri Rejner rekla je za Glas Amerike da se njena organizacija usredsređuje na pet glavnih oblasti: ekologiju, ljude, životinje, politiku i održivost proizvoda.
“U ekološkom pogledu razmatraju se pitanja koja se odnose, recimo, na istorijat neke kompanije i da li ona svojom proizvodnjom zagadjuje prirodnu sredinu. U pogledu ljudskih prava uzima se u obzir tretman radnika, i da li oni rade pod represvinim uslovima, itd. Što se tiče politike, uzima se u obzir da li proizvodjač daje finansijske doprinose političkim strankama; da li mu je porez visok i da li ima fabrike na lokacijama koje ne podležu plaćanju poreza. Održivost se odnosi na pitanje proizvodnje zdravih prehrambenih proizvoda.”
Meri Rejner povezuje etičku potrošnju sa ”korišćenjem novčanika kao sredstva za glasanje”, odnosno opredeljivanjem za etički korektne proizvode i odbacivanje onih koji to nisu.
Božić, Nova godina i drugi praznici predstavljaju prilike za uživanje u svečanom ručku, ali i prilike da se tokom kupovne sezone ustanovi šta motiviše kupce--da li se oni opedeljuju za etički proizvednu robu iako možda košta više. Neki vode računa isključivo o tome da hrana bude zdrava, ali, kako izgleda, za sve veći broj Britanaca etika proizvodnje postaje sve važniji faktor.