Kućni pozivi lekara su u Sjedinjenim Državama retkost. Ali mala grupa lekara opšte prakse trudi se da promeni taj trend i možda će imati i podršku američke vlade. Mnogi medicinski stručnjaci kažu da postoji potreba da se omogući servis za kućne pacijente.
Izgleda da nije sporno, da o mnogim pitanjima američki sistem zdravstvene nege nije dobar. Lekari se žale da kompanije za zdravstveno osiguranje diktiraju vrste ervisa za koje su voljne da nadoknade troškove lekara i pacijenata. I sve manji broj studenata želi da se bavi oblastima koje su plaćene najmanje, ali su najpotrebnije, kao što je opšta medicina i briga za sve brojniju stariju populaciju. Odustajanje od bliskog ličnog odnosa izmedju lekara i pacijenata počelo je kada su lekari počeli da postavljaju dijagnoze na osnovu laboratorijskih testova i precizne tehnologije. Putovanje do i od kuće pacijenata oduzima vreme od ordinacije u kojoj lekari mogu da pregledaju mnogo više ljudi dnevno. Doktor Ričard Pauel je jedan od malog broja lekara opšte prakse koji su nastavili da obilaze svoje pacijente.
Dan doktora Pauela ispunjen je telefonskim pozivima pacijenata kao što je Meri Garland.
«Stavite ruku ovde. To je dobro, samo se opustite».
Pauel i njegova pacijentkinja kažu da su kućne posete dobar način.
«Nismo pod vremenskim pritiskom, što omogućava bolju vezu sa pacijentom. To je veoma važan deo onoga što radimo».
«Obožavam to. Draga, to je najbolja stvar koju je bog omogućio, pomoć nama ljudima kod kuće».
Američka akademija kućnih lekara kaže da postoji oko hiljadu lekara koji to rade puno radno vreme. Postoje i oni koji odlaze u kućne posete povremeno, ali je njihov broj veoma mali. Isto važi i za jedan broj lekara koji prave kućne posete u zemljama u razvoju.
I medicinsko osoblje takodje posećuje pacijente. Univerzitet Indijane sproveo je dvogodišnju studiju na 500 starijih pacijenata sa niskim primanjima koji su dobili kućnu negu. Njihovi nalazi – objavljeni u časopisu Američkog medicinskog udruženja – pokazali su da su kućni pozivi umanjili hitne posete bolnici za 20 odsto i hospitalizaciju veoma bolesnih pacijenata za 40 odsto. Doktor Stiven Kaunsel je iz škole za medicinu na univerzitetu Indijane.
«Želeli smo da stvorimo sistem zdravstvene nege u kojem će stručnjaci za gerontologiju moći da pomognu lekarima opšte prakse da bolje ispune potrebe svojih starijih pacijenata, posebno onih siromašnih».
Vili Mur kaže da nema prevoz da bi stigla do lekara.
«Nisam imala nikakvu negu, i zato sam prihvatila to zato što nisam imala negu».
Mediker – program finansijske pomoći američke vlade za najstarije – isprobao je kućnu negu na 15 hiljada starijih pacijenata sa hroničnim bolestima u tri države. Lekari koji su ih vidjali bili su dostupni 24 sata, sedam dana u nedelji. Srčani bolesnik Klement Devito imao je visoku telesnu temperaturu zbog koje je mogao da ode u bolnicu. Uz pravi medicinski tretman od strane kućnog lekara, on je mogao da ostane kod kuće.