6. maja 2007. Nikola Sarkozi, kandidat vladajuće konzervativne stranke Savez za narodni pokret, osvojio je 53 odsto glasova na predsedničkim izborima potukavši rivala iz Socijalističke stranke, Segolen Rojal. Tokom kampanje, Sarkozi je obećavao ne samo promene već i istinski «prekid» sa prošlošću. U govoru održanom posle izbora novi lider Francuske rekao je da mu je zemlja pružila sve i da je sada vreme da on uzvrati Francuskoj. Tokom prošlih sedam meseci zaista je zabeležen novi ton u francuskoj politici. Sarkozi je sastavio krajnje raznolik kabinet, uključujući žene, pripadnike etničkih manjina pa i članove levičarske opozicije – kao što je minisar inostranih poslova Bernar Kušner. Stiven Ekovič je specijalista za francusku politiku na Američkom univerzitetu, u Parizu.
«On je sada eksploatiše svoj imidž mladog, dinamičnog predsednika. Videćemo koliko brzo će se Francuzi zamoriti od te energije. Ali to je zbilja dramatična razlika u odnosu na prethodnog predsednika koji je izgledao kao da uopšte nije imao energije.»
Kada je u pitanju unutrašnja politika, kaže Frederik Mišo, analitičar jedne anketne agencije u Parizu, Francuski predsednik je u velikoj meri ispunio obećanja. Mišo kaže da je Sarkozi ispunio obećanja da će pomoći da se realizuje novi, pojednostavljen sporazum Evropske unije, da se uprostee imigracioni zakoni i reformišu univerizteti i specijalne penzione privilegije za neke francuske radnike.
Ali, nisu sve te promene bile popularne. Plan za penzionu reformu je u novembru izazvao štrajk hiljada radnika, dok su studenti, uznemireni predloženim reformama univerziteta, blokirali nekoliko desetina francuskih univerziteta. Kritičari su takodje žestoko kritikovali nova ograničenja za imigrante koje je uvela Sarkozijeva vlada desno od centra. Stefan Le Fol , socijalistički poslanik u Evropskom parlamentu i šef kabineta predsednika Socijalističke stranke Fransoa Olanda, nije imao ništa dobro da kaže za dosadašnje Sarkozijeve rezultate.
Sve u svemu, Le Fol daje Sarkoziju negativnu ocenu za ovu godinu. On kaže da stanje u ekonomiji nije dobro i da će se verovatno pogoršati naredne godine. Predsednikova socijalna politika nije ništa bolja, dodaje on.
Predsednikova inostrana politika takodje je izazvala kritike. Sarkozi je uspostavio toplije odnose sa Sjedinjenim Državama od njegovog prethodnika Žaka Žiraka, ali analitičar Frederik Mišo kađe da on nije ispunio obećanje dato tokom kampanje da će ljudska prava učiniti integralnim delom inostrane politike – posebno u odnosima sa Rusijom i Kinom, koje je posetio ove godine. Decembarska poseta Moamera Gadafija, predsednika Libije – koja se nekada smatrala zemljom koja podržava terorizam - izazvala je zgražanje, posebno zato što je Gadafi rekao da francuski predsednik nije u njihovim razgovorima pokrenuo pitanje ljudskih prava.
Socijalista Le Fol kaže da je Gadafijeva poseta umrljala ne samo Sarkozijev imidž već i imidž Francuske. On je kritikovao i način na koji francuski predsednik monopolizuje medije i javnost.
Ali, Sarkozijeva energija je izgleda nepresušna. Jednog dana je u poseti francuskim ribarima da bi sledećeg odleteo u Čad, kako bi vratio Evropljane optužene za otmicu dece. Mada je pokušao da svoj nestabilan brak sa suprugom Sesilijom drži van očiju javnosti, oktobarsko saopštenje o njihovom razvodu je bilo na svim naslovnim stranicama francuskih dnevnika. Njegova nova veza sa italijanskom pevačicom Karlom Bruni na sličan način privlači pažnju medija.
Sarkozijeva popularnost opala je od blizu 80 odsto u avgustu na izmedju 50 i 55 odsto danas. Većina analitičara veruje da je njegov medeni mesec sa Francuzima završen. Analitičar Frederik Mišo je jedan od njih:
Mišo primećuje da je popularnost koju je uživao Sarkozi gotovo dostigla popularnost francuskog ratnog heroja, Šarla de Gola, i da je njeno opadanje bilo neizbežno. On dodaje da bi za Sarkozija najbolji plan za 2008. godinu bio da nastavi da ispunjava obećanja data 2007. godine.