Kina je i dalje jedna od najbrže rastućih ekonomija, ali je tokom prošle godine bila suočena sa mnogim brigama i kritikama – od zabrinutosti zbog inflacije, društvenih nestabilnosti i ekološke degradacije, do žalbi širom sveta na bezbednost kineske robe.
Kineska ekonomija zabeležila je neverovatni napredak tokom 2007, rastom od 11 odsto tokom najvećeg dela godine. Za rast su zaslužni izvoz i investicije u nekretnine, poput fabrika i puteva. Da bi se ta ekonomska mašina održala, Kina je nastavila da kupuje velike količine nafte, gasa i metala, čime je uticala na porast njihovih cena. Kineska berza je takodje zabeležila uzlazni trend i Šangajski indeks je zabeležio 18-procentni rast. Početna vrednost deonica najvećeg kineskog proizvodjača nafte i gasa Petro-Kine, porasla je na 9 miljiardi dolara u oktobru, i tako postala najveća domaća ponuda deonica u istoriji. Medjutim, neki tržišni stručnjaci smatraju da je ovaj bum veštački. Nezavisni tržišni analitičar u Hong Kongu Dejvid Veb, izražava zabrinutost da u pozadini tog rasta cena hartija od vrednosti ne postoji ekonomska osnova.
«Kad ljudi konačno shvate da kralj nema odeću onda finansijska tržišta imaju tendenciju da propadnu ili se bar koriguju – bez obzira da li se to dešava iznenada ili tokom izvesnog perioda.»
Kineski zvaničnici takodje brinu da bi sve veći priliv stranih valuta mogao da dovede do ekonomskog pregrevanja i inflacije. Predsednik kineskog Nacionalnog ekonomskog istraživačkog instituta, Fan Gang, rekao je u novembru da takozvani vrući novac iz ogromnih kineskih trgovinskih suficita i stranih investicija vrši još veći pritisak na ekonomiju. Najnoviji ekonomski podaci potvrdjuju ta strahovanja. Kineska inflacija je u novembru dostigla najviši nivo u poslednjih 11 godina, dok su cene potrošačke robe porasle za gotovo sedam odsto u odnosu na 2006. godinu. Trgovinski suficit u prvih 11 meseci je dostigao rekordnih 238 milijardi dolara, što je dovelo do zategnutosti sa trgovinskim partnerima poput Sjedinjenih Država i Evropske unije. Takva dobit znači da je izvoz bio neznatno pogodjen globalnim kritikama na neke kinekse proizvode - uključjući zagadjenu pastu za zube, lekove i hranu za kućne ljubimce, kao i igračke koje sadrže olovo. Paul Jin, podpredsednik kineskog manufakturnog udruženja Hong Konga, kaže da finansijski pritisci na proizvodjače primoravaju fabrike da zaobilaze propise.
Kad su troškovi veći, a maloprodajna cena ne može da se poveća, šta je vaš izbor? Činjenica je da mnoge fabrike, u potrazi za manjim troškovima traže podugovarače, a ti podugovarači koriste loše materijale, što znači da su proizvodi ispod standarda.»
Peking je takodje sve više zabrinut zbog socijalnih problema proisteklih iz dve decenije rapidnog ekonomskog rasta, jer je legitimnost jednostranačke uprave u zemlji bazirana u velikoj meri na stabilnosti razvoja. Siromaštvo, korupcija i zagadjenje doprineli su hiljadama demonstracija širom zemlje. Sudžian Guo je profesor političkih nauka na univerzitetu države Kalifornije, u San Francisku i direktor Centra za američko kineske političke studije:
«Predsednik Hu Djintao je priznao velike izazove i probleme koji su se akumulirali poslednjih godina. To je traganje za ekonomskim rastom, koje ima izvestan negativni uticaj na društvo i sredinu.»
U glavnom gradu Kine, Pekingu, zagadjenje je posebno primetno i predstavlja medunarodnu glavobolju za lidere zemlje. Vlada je obećala preko 12 milijardi dolara za smanjenje zagadjenja u Pekingu, zbog Olimpijade naredne godine. Mada je Peking sagradio podzemnu železnicu, zatvorio fabrike i posadio drveće, u izveštaju Ujedinjenih nacija se navodi da se loš vazduh neće znatno popraviti pre igara. To nije jedina kritika pred Olimpijadu, jer su neke grupe za zaštitu ljudskih prava kritikovale Peking zbog propusta da ispoštuje obećanja da će popraviti ljudska prava i medijske slobode pre igara. Peking pak tvrdi da politika i Olimpijada ne idu skupa. Medjutim, medjunarodni pritisak izgleda da ima izvesni efekat. U maju je Peking imenovao specijalnog izaslanika za Afriku, čiji će zadatak biti da se fokusira na konflikt u Darfuru, jer je Kina najveći kupac sudanske nafte i stoga u jedinstvenoj poziciji da izvrši pritisak na Kartum da obustavi gradjanski rat u toj pokrajini.