Linkovi

Zapadni Balkan beleži pozitivan skor u procesu integracija sa EU


Zapadni Balkan beleži ove godine ipak pozitivan skor u procesu integracija sa Evropskom unijom. Sve zemlje imaju sada barem parafiranu neku vrstu ugovornih odnosa sa Briselom, a konkretni rezultati pregovora o vizama za prostor Unije biće vidljivi već za koji dan. Od prvog januara vize će biti dostupnije, a za mnoge čak besplatne.

Na drugoj strani su još tri krupna posla: rešavanje kosovskog pitanja, podrška demokratskim snagama u Srbiji i jačanje institucija u BiH.

Najkonkretnije rezultate komunikacije uspostavljane sa većim i manjim uspehom tokom godine koja na relaciji Balkan- Brisel, osetiće stanovnici regiona već od prvog januara. Nakon nekoliko meseci pregovora, septembra ove godine je potpisan sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, a time su utvrđeni uslovi da građani Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Albanije, imaju lakši način dolaska do viza, što bi trebalo da otvori evropska vrata za studente, poslovne ljude, turiste sa Balkana.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Dragan Jočić:

«Republika Srbija je spremna da sporazume, koje danas potpisujemo, primeni u punoj meri. Siguran sam da će uspešna primena ovih sporazuma doprineti i pokretanju dijaloga naše zemlje sa Evropskom komisijom o potpunom ukidanju viza za građane Republike Srbije» rekao je Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Dragan Jočić.

Ministar bezbednosti BiH, Tarik Sadović:

«Dvadeset kategorija građana Bosne i Hercegovine će sporazumom o olakšicama kod izdavanja viza videti velike blagodeti. Pre svega jer će do viza dolaziti na jednostavniji, prostiji, jeftiniji način i sa puno više dostojanstva, za razliku do sada» kaže Ministar bezbednosti BiH, Tarik Sadović.

Evropski komesar za pravdu, Franco Fratini:

"Ovo su naredni koraci- odmah nakon što započne primena danas potpisanih sporazuma, otvoriću dijalog o narednim koracima, o bezviznom režimu. Radićemo paralelno- treba nam puni angažman svih država u primeni dogovorenog, a sa druge strane, treba da započnu razgovori o budućem sistemu bez viza. To će da zavisi od vas- zavisiće od dostignuća na polju bezbednosti, bolje zaštite granica, bezbednosti dokumenata, boljem korištenju tehnologija - svi ti elementi će da budu izuzetno važni dok se bavimo za vaše gradjane bitnim pitanjem, da jednog dana imaju bezvizni režim sa Evropom".

Kada su u pitanju manje političke, a više konkretne odluke, tu je i evropska inicijativa da se uspostavi plava karta, mogućnost da i balkanski radnici okušaju sreću na evropskom tržištu rada. Reč je o poslovima koji se, ciframa, mere stotinama hiljada i koji bi u najskorije vreme, zahvaljujući evropskom rastu, mogli biti aktuelni.

Reč je, takođe, o kvalifikovanim radnicima kakvih, za takve potrebe, nema dovoljno na području Unije. Zbog toga bi se sklapali ugovori ograničenog trajanja sa balkanskim radnicima, koji bi trajali upravo onoliko koliko bude trajala evropska potreba za dodatnom radnom snagom.

Konačno, nakon meseci iščekivanja, političkih pregovora, parafe na Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju dobile su Srbija, a potom i BiH, zatvarajući tako "balkanski paket" adresiran na briselsku adresu.

Manje skloni euforiji kažu da pravi posao tek predstoji- zaključenje Spoprazuma a pre toga i puna saradnja sa Hagom u srpskom i policijske reforme u BiH slučaju. Potom realizacija svega dogovorenog da bi se došlo do mogućnosti apliciranja za status kandidata, a time, pored ostalog, i pravo na sve evropske fondove podrške. Uz sve teškoće, nije neostvarivo da naredna godina bude prostor za to, uz dosta rada i ponešto sreće.

Pre toga, Brisel čekaju, kako je to nedavno naglasio i evropski komesar za proširenje, Oli Ren, tri krupne zadaće: resavanje kosovskog pitanja, podrška demokratskim snagama u Srbiji i jačanje institucija BiH. Tri ozbiljna izazova za Uniju i njeno nastupajuće slovenačko predsedništvo, koje, fokusirajući se na zadatke u svome balkanskom susedstvu , je svesno da od kvaliteta posla kakav mu je poveren zavisi, sa jedne strane, stabilnost regiona i izvesnost njegovih evropskih perspektiva, a sa druge - jedinstvo evropskih članica.

XS
SM
MD
LG