Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) kaže da se od jula naglo povećao broj ljudi koji traže azil u Poljskoj. Agencija navodi da mnoge novopridošlice dolaze iz nemirnih ruskih regija, Čečenije i Inguštije.
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice izveštava da je lizu pet hiljada ljudi potražilo azil u Poljskoj, u prvih 11 meseci ove godine, a 70 odsto njih od juna. Predstavnik UNHCR-a Vilijam Spindler kaže da je za povećanje tog broja verovatno zaslužno priključenje Poljske takozvanoj Šengenskoj zoni i strahovanja da će to dovesti do oštrije kontrole poljskih granica.
«Ima izveštaja da krijumčari namerno šire glasine medju potencijalnim azilantima da će im ulaz u Poljsku biti otežan posle 21. decembra, što je podstaklo veći broj ljudi da pređu u Poljsku pre tog roka. Takodje, neki azilanti su se pogrešno nadali da će, kada jednom udju u Poljsku, moći da se kreću slobodno kroz Šengensku zonu.»
Poljska je jedna od devet država koje su se juče priključile šengenskom sporazumu. Time se broj članica Evropske unije koje omogćavaju svojim gradjanima slobodni prelaz granice popeo na 24. Putnici iz zemalja van Evropske unije mogu da se kreću u okviru te zone na osnovu vize koju su dobili od bilo koje od zemalja članica Šengenskog sporazuma. Predstavnik UNHCR-a Spindler kaže da mnogi azilanti traže usluge krijumčarskih mreža zbog sve većih restrikcija na granicama, plaćajući i do 7 hiljada eura da bi ih prebacili u zemlje Evropske unije. Nakon godina brutalnog rata, kaže on, ekonomija Čečenije počinje da se poboljšava i rekonstrukcija uzima maha u glavnom gradu Groznom. Ali ta ruska teritorija pretrpela je ogromna razaranja. Spindler takodje navodi da je kršenje ljudskih prava i dalje veliki problem i ističe da se gradjani Čečenije i susedne Ingušetije osećaju nesigurno.
«Oko 60 odsto ljudi koji su, na primer prošle godine, aplicirali za azil u Poljskoj, dobili su ili puni izbeglički status ili neku vrstu humanitarnog statusa. Ako uzmete u obzir da su gotovo 90 odsto onih koji su podneli molbu za azil u Poljskoj iz Čečenije ili Ingušetije, i da je veliki broj njih primljen, to znači da oni imaju dosta razloga da budu priznati kao izbeglice.»
Spindler navodi da to povećanje vodi pretrpanim prihvatilištima u Poljskoj i dodaje da je tekući priliv azilanata primorao poljsku vladu da poveća broj prihvatnih objekata kako bi se smestile pridošlice.