Linkovi

2007. godina za Pakistan bila godina nemira i političkih previranja


2007. godina je za Pakistan bila godina nemira i političkih previranja. Nakon sedam godina na vlasti, predsednik Pervez Mušaraf je suočen sa direktnim i postojanim izazovima njegovoj upravi od strane naoružanih islamskih grupa i političke opozicije.

Od puča 1999. Pervez Mušaraf je vladao relativno meko, a ne kao stereotipni general koji je stekao političku vlast. On je ukinuo vladin monopol na medije, dopustivši osnivanje novih TV i radio stanica. Medjutim, analtičar iz korporacije Rend, Kristina Feir, kaže da je niz poteza generala Mušarafa 2007.godine, koji je kulminirao uvodjenjem vanrednog stanja u novembru, naneo veliku štetu njegovom imidžu. Politička kriza u Pakistanu počela je u martu, kad je general Mušaraf suspendovao Vrhovnog sudiju zbog navodnog neprimerenog ponašanja. Bivši zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za južnu Aziju, Teresita Šafer, kaže da je predsednik Mušaraf bio nezadovoljan sve većom nezavisnošću vrhovnog sudije.

«Veoma je jasno da su ograničenja koja mu je nametao sud teško padala i razgnevila Mušarafa. Ali može se reći da je i vrhovni sudija donosio neke kontradiktorne odluke.»

Njegovo smenjivanje izazvalo je ulične proteste koje su u početku predvodili advokati. U julu, vrhovni sud je istog vrhovnog sudiju vratio na položaj. Otprilike u isto vreme, islamski ekstremisti pojačali su svoja nastojanja da u Islamabadu uvedu radikalni islamski način ponašanja. Pošto je u početku ignorisala ekstremiste vlada je 10. jula opkolila a zatim i napala njihovu bazu u Lal Masdžidu, Crvenoj džamiji, kada je poginulo najmanje 100 ljudi. Islamske verske stranke tvrde da je broj mrtvih bio daleko veći.

U medjuvremenu, pro-talibanski ekstremisti u pakistanskim pograničnim oblastima, nastavili su napade na američke i NATO trupe u Avganistanu. Akcije predsednika Mušarafa probudile su uspavanu političku opoziciju. Medjutim, dve vodeće opozicione ličnosti, bivši premijeri Benazir Buto i Navaz Šarif, ostale su u izgnanstvu dok je general Mušaraf tvrdio da im nikada neće dopustiti da se vrate.

Navaz Šarif, koga je Mušaraf zbacio sa vlasti 1999, pokušao je da se vrati u Pakistan u septembru bez unapred aranžiranog sporazuma sa vladom pa je odmah deportovan nazad u Saudijsku Arabiju. Ipak, prošlog meseca povratak mu je najzad dopušten. S druge strane Benazir Buto je pregovarala sa Mušarafom o povratku bez straha od deportacije ili hapšenja. Ona se vratila 18. oktobra, da bi istoga dana njen konvoj napao bombaš samoubica usmrtivši 130 i ranivši 450 ljudi.

6. oktobra Mušaraf je lako osvojio pobedu na predsedničkim izborima, ali je strahujući od pravnih izazova, već 3. novembra uveo vanredno stanje. Hiljade ljudi su pritvorene, sudije smenjene, a nezavisne TV stanice zatvorene. Taj potez je naišao na opštu osudu, pa je Mušaraf nešto kasnije podneo ostavku na položaj glavnokomandujućeg oružanih snaga i obećao da će 8. januara biti održani slobodni i pravedni izbori. Teresita Šafer kaže:

«On je postigao svoj cilj. Smenio je sudije i neće im dopustiti povratak. Većina ih je još u zatvoru ili kućnom pritvoru. Za kratko vreme uspeo je da promeni pravila igre.»

Kristina Fer iz korporacije Rend kaže da će predsednik Mušaraf pokušati da održi čvrstu kontrolu vlasti tako što će se pobrinuti da dve glavne stranke podele glasove kako nijedna ne bi pobedila na januarskim izborima.

«Izbori se svakako nameštaju na takav način da niko ne dobije većinu, kako predsednik ne bi morao da pregovara o političkim savezima i kako bi se obezbedilo da novi premijer nema velika ovlašćenja.»

Teresita Šafer ističe da je tu faktor i netrpeljivost izmedju dvoje bivših premijera:

«Rascep u opoziciji je velikim delom razlog što je Mušaraf još uvek predsednik. Oni se izmedju sebe ne podnose gotovo isto toliko koliko mrze Mušarafa.»

Benazir Buto će se kandidovati kao lider svoje Pakistanske narodne partije. Medjutim, mada će Pakistanska muslimanska liga Navaza Šarifa učestvovati na izborima, njemu je zabranjeno da se kandiduje.

XS
SM
MD
LG