Povodom jučerašnjeg zahteva premijera Srbije, Vojislava Koštunice, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku da se nastave pregovori o budućem statusu Kosova, na osnovu rezolucije 1244, naš saradnik Branko Mikašinović razgovarao je sa analitičarem u vašingtonskom Centru za strateške i medjunarodne studije, Sajmonom Serfatijem.
Serfati: Mislim da taj zahtev Srbije nije umesan. Pregovor su trajali duže vreme i medjunarodna zajednica je pokazala izuzetnu uvidjavnost prema Beogradu: pregovori su produživani, primedbe Srbije uvažavane, itd, ali je sada došlo vreme kada sve strane treba da uoče da se mora doneti odluka i da se ta odluka zatim mora sprovesti u delo.
Glas Amerike: Rusija i Srbija se protive nezavisnosti Kosova, posebno jednostranom proglašenju nezavisnosti. Kakve bi mogle da budu regionalne i medjunarodne posledice takvog akta Prištine?
Serfati: Brine me mešanje Rusije ne samo u vezi sa Kosovom, već uopšte u Evropi i na Bliskom istoku, pa i dalje. Shvatam da nije reč samo o post-imperijalnoj nostalgiji Rusije, već da je to bazirano i na njenom ekonomskom usponu poslednjih nekoliko godina, Moskva želi da se sada potvrdi kao velika sila, poput nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, kada je jednostavno “njet” bilo u stanju da blokira svako rešenje, i sada podstiče Beograd da odbije da prihvati nezavisnost Kosova. Kada govorimo o nezavisnosti pokrajine, reč je o značajnim ograničenjima, a ne o potpunoj nezavisnosti, o zaštiti manjina i srpskog stanovništva i njegove kulturne i verske baštine. Istovremeno, ne verujem da će se Rusija i Srbija dugo protiviti svršenom činu, kada Kosovo proglasi nezavisnost. Treba imati u vidu da je ono što se sada dogadja na Kosovu rezultat zbivanja proteklih 15 godina, loših odluka srpskog rukovodstva i ratova u kojima je Srbija bila glavni akter.
Glas Amerike: Kako bi SAD mogle da reaguju na protivljenje Rusije i Srbije nezavisnosti Kosova?
Serfati: SAD ne bi trebalo preterano da vode računa o reagovanju Moskve na proglašenje nezavisnosti Kosova. Administracija predsednika Buša je često prilagodjavala svoje stavove da bi zadovoljila zahteve Rusije u nizu pitanja, kako na Balkanu, tako i na Bliskom istoku. Nadam se da će u ovom slučaju predsednici Buš i Putin saradjivati, i da ovo neće biti test koji će pokazati koliko daleko Rusija želi ili može da ide u pravcu konfrontacije sa politikom SAD.
Glas Amerike: Da li bi nezavisnost Kosova mogla da ima domino efekat na Srbiju, pa i na Evropu, u pravcu daljih dezintegracionih procesa?
Serfati: Mene lično zabrinjava svaka promena granica i ja ne bih menjao granice, ne samo kada se radi o Srbiji i jugoistočnoj Evropi, da nije bilo problematičnih dogadjaja 1990-ih godina. Evropa je prevazišla viševekovne ratove zbog teritorije i granica i stoga je zabrinutost u pogledu promena granica legitimna. Naime, ako se počne sa procesom priznavanja nezavisnsoti svake nacionalne manjine i etnicke grupe, takva praksa bi mogla da postane problematična. Medjutim, u slučaju Srbije suočeni smo sa situacijom gde posle višegodišnjih loših odluka Beograda, ratova, i dosadašnjih pregovora, imamo dve loše alternative - ili autonomija ili nezavisnost - pa je izabrana bolja, a to je konsenzus koji se postiže medju zemljama Evropske unije i sa SAD, da se krene napred u pravcu nezavisnosti Kosova.