Budućnost prenosnih električnih uređaja sve je svetlija, sudeći prema jednom novom otkriću učinjenom na univerzitetu Stanford, u Kaliforniji.
Istraživači na tom univerzitetu otkrili su način kako da nateraju silikonske nanožičice u litijum-jonskim baterijama na punjenje da vežu više atoma litijuma i tako povećaju njihov kapacitet. Litijum-jonska baterija koja je ranije mogla da napajajedan laptop kompjuter dva sata, sada bi mogla da ga napaja čitavih 20 sati. Kapacitet litijum-jonske baterije zavisi od toga koliko pozitivno naelektrisanih atoma litijuma može da veže njena anoda. U sadašnjim baterijama anoda je napravljena od ugljenika. Silikon ima mnogo veći kapacitet od ugljenika, ali nedostatak je u tome što bukvalno nabubri kada se puni strujom, odnosno kada za sebe veže atome litijuma, a splašnjava kada se prazni. Taj proces dovodi do postepenog raspadanja silikona i gubitka kapaciteta baterije.
Istraživači na Stenfordu su silikonsku anodu napravili ne u obliku tanke foilije, kako se sada radi, već u obliku gužve od nanocevčica, koje se punjenjem baterije uvećaju do četiri puta, ali se ne lome i ne propadaju. Silikonske nanocevčice izgrađene su na podlozi od čelika, što obezbeđuje kvalitetan električni kontakt. Istraživači kažu da proces nije mnogo komplikovan i da bi bio ekonomičan za masovnu proizvodnju. Ako se to pokaže tačnim, mnogi elektronski uređaji - do laptop kompjutera do hibridnih automobila - mogli bi uskoro da rade znatno duže bez ponovnog punjenja baterija.