Američki Srbin, globalni energetski stručnjak i bivši načelnik američke federalne regulatorne komisje za energetiku, u administraciji predsednika Džordža Buša starijeg, Branko Terzić, izabran je za predsednika ad-hok komisije stručnjaka zemalja članica UN za pitanja proizvodnje ekološki čiste energije. Naš kolega Branko Mikašinović ragovarao je sa gospodinom Terzićem i najpre ga upitao ko su članovi pomenute komisije:
Terzić: Članovi komisije su delegati zemalja članica Evropske ekonomske komisije UN, uključujući SAD i Kanadu i sve zemlje članice EU, sve istočnoevropske zemlje, plus Rusija i bivše zemlje Sovjetskog Saveza, Turska i Izrael. Dakle, uglavnom zemlje Evrope i Severne Amerike.
Glas Amerike: Šta očekujete da postignete tokom vaseg dvogodišnjeg mandata za koji ste upravo izabrani?
Terzić: Naš cilj je da procenimo mogućnost pronalaženja novih tehnologija za proizvodnju čistije energije i analiza raspoloživih tehnologija i ekonomskih implikacija. Takođe razmatramo mogućnost stimulisanja i povećanja proizvodnje čiste električne energije, prvo iz ekoloških razloga, a drugo da se podstakla veća angažovanost pojedinačnih zemalja.
Glas Amerike: Kakva je vaša ocena američke politike u pogledu globalnog zagrevanja i smanjenja efekta staklene bašte, glavnih tema nedavne ekološke konferencije u Baliju?
Terzić: Kao što znate, na konferenciji u Baliju, na kojoj su učestvovali delegati iz 187 zemalja, razmotrene su razne opcije za formulisanje novog sporauzma o globalnom zagrevanju, pošto iduće godine prestane važnost sporazuma iz Kjota. Predstavnici raznih zemalja izjavili su da sada razmatraju mogućnost novih pristupa, za koje će biti potrebna tenologija za proizvodnju energije sa najmanjom mogućom količinom ispuštanja ugljen-dioksida, uključujući podzemo skaldištenje tog gasa, što će biti ključna komponenta svakog sporazuma koji bi usledio posle Kjota.
Glas Amerike: Kako bi vaša komisija mogla da pomogne manjim zemljama, kao što je Srbija?
Terzić: Nadam se da će komisija funkcionisati kao klirinški punkt za najsavremenija tehnološka dostignuća i za najnoviju regulatornu politku raznih zemalja, kako manje zemlje ne bi morale da dupliraju taj posao i kako bi imale koristi od naučnog rada i programa većih zemalja i mogle da usvoje najbolja moguća rešenja, koja im stoje na raspolaganju. Manje zemlje, kao Srbija, moraće da donose odluke, kao što su, recimo, skladištenje ugljen-dioksida ispod zemlje ili prolaz naftovoda preko njihove teritorije. Preporuke naše komisije pomoći će im da naprave najbolji mogući izbor.
Glas Amerike: Kakve su mogućnosti za privatizaciju srpske naftne industrije u svetlu ruskih i zapadnih interesa?
Terzić: Pre svega, Vlada Srbije treba da ima transparantane i jasne cilljeve, koji često mogu da budu konfliktni. U svakom procesu privatizacije uvek se uzimaju u obzir nastojanja da se smanji cena za potrošače i da se izvuče maksimalna korist za energetski sistem. Beograd će morati da odluči da li da privatizuje tu industriju u fazama ili da udje u strateška partnerstva, ali i da obezbedi da sve usluge u Srbiji ostanu funkcionalne i ekonomski održive.