U Nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Država u Vašingtonu održana je panel diskusija pod nazivom ”Srbija i Kosovo: okončanje procesa trojke” na kojoj su učestvovali pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Danijel Frid, nemački ambasador u Sjedinjenim Državama, Klaus Šariot, bivši američki ambasador u Srbiji Majkl Polt i bivši savetnik državnog sekretara za demokratiju na Balkanu, Lori Dandon.
Govoreći o radu trojke, koji je okarakterisao važnim i potrebnim, pošto je definitivno pokazao da dogovor izmedju Beograda i Prištine nije moguć, pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Danijel Frid, ukazao je da se razlike u gledištima članica Evropske unije o budućem statusu Kosova smanjuju, da je status kvo neodrživ, da Srbija neće ponovo steći kontrolu nad Kosovom i da je nezavisnost te pokrajine jedini put napred.
Nezavisnost bi, prema Fridu, u skladu sa Ahtisariijevim planom, bila nadzirana od strane medjunarodne zajednice, uz dalje prisustvo UN i medjunarodnih snaga i apsolutne garancije bezbednosti i prava Srba i drugih manjina, kao i zaštitu njihove kulturne baštine. Mada bi SAD želele da reše to pitanje u Ujedinjenim nacijama, očigledno je, naveo je Frid, da Rusija neće prihvatiti novu rezoluciju u Savetu bezbednosti, što predstavlja problem. On je pri tom izrazio nadu da su Rusi angažovani, kako je rekao, u “politici ograničenog neslaganja.”
Nemački ambasador u Sjedinjenim Državama, Klaus Šariot, rekao je da Kosovo predstavlja dobar primer unapredjenja saradnje Evropske unije i SAD i da su ta saradnja i zajednički stav preudslov za uspešno rešenje kosovskog pitanja. Rad trojke nije pokazao rezultate, smatra nemački ambasador, zbog toga što ni jedna ni druga strana nije bila spremna na kompromis.
Pozitivan aspekt tih razgovora je činjenica da su se i Beograd i Priština obavezali da neće pribeći nasilju u rešavanju budućeg statusa Kosova, naglasio je Šariot. Nemački ambasador je ukazao da se rezolucijom UN 1244 ne sprečava promena statusa Kosova, već da ona predstavlja legalnu osnovu za njegovu promenu. Dodatna ograničenja kosovske nezavisnosti bi se, po nemačkom ambasadoru, ogledala u ograničenim ovlašćenjima kosovskih institucija kao i snaga bezbednosti.
Bivši savetnik državnog sekrtara za pitanje demokratije na Balkanu, Lori Dandon, osvrnula se na dalji razvoj prilika u regionu u narednih nekoliko godina sa naglaskom na Srbiju: medjunarodna zajednica bi trebalo da za gubitak Kosova nagradi Srbiju finansijski, bržim ulaskom u Evropsku uniju i podsticajnim merama za dalji razvoj civilnog društva i političkog pluralizma.
Skup je zaključio bivši američki ambasador u Srbiji, Majkl Polt, izrazivši zadovoljstvo uspešnom konsolidacijom stavova SAD i Evropske unije o budućem razvoju dogadjaja na Kosovu, uprkos protivljenju Rusije. Polt smatra da će u slučaju nezavisnosti Kosova doći do kratkoročne zategnutosti, ali da će potresi i nestabilnost biti daleko manji od očekivanih, a zatim će novo stanje biti prihvaćeno.
Bivši ambasador je naglasio dva elementa: da je potrebno da Srbija bude nezavisna od Kosova, kao i Kosovo od Srbije; i da značajnijih promena u unutrašnjoj političkoj situaciji u Srbiji neće biti, bar ne kao rezultat kosovske situacije, jer, u krajnjoj liniji, prema Poltu, i demokratske snage i radikali imaju isti stav o tom pitanju.