Linkovi

Podignut nivo svesti za akcijama koje će zaustaviti klimatske promene


Pre nekoliko meseci, Međunarodni panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene je objavio seriju izveštaja o problemu emisije štetnih gasova u kojima je zaključeno da više nema nikakve sumnje u to da ljudi svojim akcijama utiču na porast globalne temperature. Taj panel je skrenuo pažnju da je potrebna hitna akcija od strane međunarodne zajednice, a zbog svog angažovanja po pitanju ekologije su dobili i Nobelovu nagraduza mir.

Novinarka Glasa Amerike, Rozen Skribl piše da je zbog tih podataka podignut nivo svesti o potrebi za hitnim akcijama koje će zaustaviti klimatske promene, kao i pripremi akcionog plana za zaštitu od posledica porasta temperature.

Prema svim merilima, 2007. predstavlja ključnu godinu u borbi protiv globalnog zagrevanja, kaže Ajlin Klosen, predsednik nevladine organizacije Centar za klimatske promene. Ona dodaje da je ova godina počela u dobrom znaku, imajući u vidu osnivanje Zajednice američkog ekološkog pokreta.

«To je alijansa od 27 korporacija i 6 nevladinih organizacija koji se zalažu za obavezan nacionalni program čiji je cilj smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, u Americi za 60 do 80 odsto do 2050. godine.»

Posvećenost ideji da se smanji emisija štetnih gasova u odnosu na 1990. kada je taj nivo dostigao vrhunac, je potvrđena i u prvoj polovini decembra na Baliju, gde se održala konferencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama. Klosen smatra da je to vrlo bitan korak zbog toga što je industrija ranije odbijala da se prihvati obaveza koje predviđa Protokol iz Kjota.

Ona podseća i da su usled odsustva inicijative federalne vlade, pojedinačne američke države preduzele sopstvene korake.

«U februaru je osnovana zapadna klimatska inicijativa u koju je uključeno 7 država i 2 kanadske pokrajine. Zatim, u toku je akcija na severoistoku i u središnjem delu istočne obale, a mislim da je posebno važno što je regionalni snabdevač gasa sa srednjeg zapada sklopio sporazum sa 6 američkih država i 2 kanadske pokrajine.»

Da je nekim slučajem ova grupa država na američkom srednjem zapadu posebna država, ona bi bila najveći zagađivač vazduha ugljen dioksidom na svetu, posle SAD, Kine, Indije i Rusije.

Pakt država srednjeg zapada postavio je ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova. Propisuje se obavezna štednja energije, veća upotreba bio-goriva i zahteva se da elektrane koje rade na ugalj uvedu tehnologiju koja će apsorbovati emisije ugljen dioksida. Takođe se nadaju da će do 2030. taj region koristiti čiste izvore za proizvodnju 30 odsto ukupne energije. Guverner države Viskonsin, Džim Dojl smatra da ovaj sporazum predstavlja plan za novu energetsku politiku njegove države.

«Viskonsinu je pružena šansa da veliki deo svoje ekonomije gradi na energetskoj nezavisnosti. Poljoprivredna proizvodnja je na visokom nivou, a u prostranim šumama u severnom delu države otkrivamo sve više biomase koja može da se pretvori u energiju. Šume, poljoprivreda, istraživanje – imamo sve te komponente i želimo da osiguramo da smo deo rastuće ekonomije.»

Sličnu poruku su u oktobru poslali Evropska unija, Novi Zeland i nekoliko američkih država i kanadskih pokrajina, sa svog sastanka u Lisabonu gde su osnovali međunarodno partnerstvo za akciju protiv ugljenn dioksida.

Premijer kanadske pokrajine Britanska Kolumbija, Gordon Kembel, i guverner države Nju Džerzi, Džon Korzajn, koji su potpisali taj pakt u Portugalu, kažu da im je sporazum otvorio novi prostor u okviru koga mogu da koordiniraju akcije tržišta vezane za smanjenje emisije štetnih gasova.

Guverner Korzajn stoga smatra da je trenutno najbitnije stvoriti osnovu za međunarodnu debatu o uspostavljanju globalnog sistema kontrole emisije ugljen dioksida. Debata postaje sve žustrija dok američki Kongres razmatra predlog zakona o određivanju visine dozvoljene emisije tog gasa. Bela kuća se oštro protivi postavljanju obaveznih ciljeva i smatra da bi količina smanjenja štetnih gasova trebala da bude na dobrovoljnoj bazi.

Ajlin Klosen je, međutim, uverena da će Kongres doneti zakon kojim će se SAD – jedan od vodećih svetskih zagađivača – primorati da ograniči emisije štetnih gasova. Ipak, Klosen dodaje da će konačno donošenje tog zakona možda morati da sačeka da prođe inauguracija novog američkog predsednika u januaru 2009. Ona se takođe nada da će promena Vlade omogućiti Americi bolju poziciju u pregovorima o sporazumu koji će naslediti Protokol iz Kjota, čiji rok ističe 2012. godine.

«Ideja o obavezama koje zemlje najveći zagađivači moraju da ispune, mora da bude ili eksplicitno objašnjena i stavljena pred njih, što je prema mom mišljenju teško izvodljivo, ili u najmanju ruku ne sme da bude isključena iz pregovora koji će se obaviti nakon završetka konferencije na Baliju.»

Klosen kaže da se obećavajući trend koji je pokrenut 2007. godine može videti iz 2 priče. Prvo, 2007. je bila godina u kojoj je jedna američka država zbog klimatskih promena odbila zahtev za izgradnju elektrane na ugalj. Drugo, to je bila godina u kojoj se 80 šefova zemlja sastalo na specijalnoj sednici Ujedinjenih Nacija gde je odlučeno da moraju da se preduzmu hitni koraci ka sprečavanju klimatskih promena. Ajlin Klosen ovo vidi kao veoma pozitivan znak da postoji politička volja za borbu za zdraviju i održivu planetu.

XS
SM
MD
LG