Karen Hjuz je napustila položaj u Stejt departmentu kao lider američkih nastojanja za javnu diplomatiju. Teksašanka, Bušov lojalista i bivši savetnik u Beloj kući, postala je pre dve godine podsekretar za javnu diplomatiju. Njen posao je bio da poboljša imidž Amerike u očima sveta, posebno medju Muslimanima u vreme rata na Bliskom istoku.
Sredinom mandata na položaju šefa američke javne diplomatije, Karen Hjuz je prisustvovala jednoj muslimanskoj proslavi u predgradju Vašingtona. Ona je klečeći pozdravila jedno dete upitavši ga da li želi da otvori neke poklone.
Karen Hjuz je potom ispratila druge žene na mesto koje se zove «soba za sestre» radi muslimanskih molitvi.
Imam je predvodio muškarce u molitvi na ramazanski bajram, tradicionalni praznik kojim se obeležava kraj Ramazana. Nakon toga Karen Hjuz je došla za glavni sto u sobi.
To je jedan aspekt onoga što Karen Hjuz zove diplomatija licem u lice.
«Cilj javne diplomatije je da se ljudi ujedine i povežu kao ljudska bića,» ističe ona.
Tokom prve poste Bliskom istoku u svojstvu podsekretara, Karen Hjuz je pozdravljala gradjane Kaira na ulicama. Dok je bila u poseti jednoj džamiji prišao joj je jedan egipatski novinar i upitao da li je Irak sada bolje mesto za život.
Hjuz je odgovorila da misli da je Irak bezbedniji bez Sadama Huseina. A tokom ženskog okruglog stola u Turskoj rekla je da kao majka ne voli rat.
Kritičari na Bliskom istoku i kod kuće osudili su ono što je Karen Hjuz nazvala turnejom slušanja. Medjutim ona je za Glas Amerike izjavila da je bilo važno da američki funkcioneri uspostave kontakt sa lokalnim stanovništvom na terenu.
«Bio je to rat na njihovom pragu i oni su ga vrlo duboko osetili.»
Džordž Salem je predsednik Arapsko –američkog instituta.
«Mislim da je ona uletela u vrtlog gneva koji još i danas ovde postoji,» kaže Salem i dodaje…
«Mislim da je bio veoma važan momenat da ljudi u regionu budu u stanju da popričaju sa visokim američkim funkcionerom o pitanjima koja ih se tiču.»
Kao strateški savetnik za Bliski istok za globalnu pravnu firmu DLA Pajper, Salem održava bliske veze sa muslimanskim svetom. On kaže da je u interesu Sjedinjenih Država da visoki vladini funkcioneri razumeju gnev u regionu. Karen Hjuz je, kao bliski saradnik predsednika Buša iz Teksasa, imala pristup Beloj kući.
«Kad sam se vratila sa prvog službenog puta tražila sam da vidim predsednika.»
Ona kaže da je rekla predsedniku Bušu da bi postizanje napretka na planu osnivanja palestinske države bila najvažnija stvar koju bi on mogao da učini za javnu diplomatiju medju muslimanima. Salem je bio član zvanične savetodavne grupe koja je preporučila osnivanje položaja šefa javne diplomatije na nivou kabineta.
«Ona je imala bolji pristup Beloj kući od bilo kog drugog člana kabineta.»
Salem kaže da je u izveštaju te grupe, pod nazivom «Izmeniti gledište, postići mir» preporučen niz koraka. Mnoge od njih Karen Hjuz je realizovala.
Izmedju ostalog ona je osnovala tim za brzo reagovanje koji prati medije na Bliskom istoku. Analitičari su poslali teme za razgovor diplomatama. Mnoge od tih diplomata, kaže Karen Hjuz strahovale su da dovedu svoj posao u opasnost govorima u javnosti.
«Sada kažemo: 'Pojavljujte se u javnosti. Želimo da dajete intervjue za medije. Svaki diplomata dobija ocene za aktivnost na planu javne diplomatije.'»
I na samom odlasku sa položaja, Karen Hjuz je još uvek izložena kritici. Kolumnista Rami Kuri iz libanskog dnevnika Daily Star nazvao je njen mandat političkom katastrofom, rekavši da je bila neefikasna a možda i kontraproduktivna.
«A potom je za situaciju okrivio 60 godina američke inostrane politike. Kao da sam mogla da to promenim preko noći,» kaže Karen Hjuz.
U globalnoj anketi instituta Pju se ukazuje da je povoljan stav prema Americi u muslimanskim zemljama, koji je već bio na niskom nivou, opao još više u protekle dve godine. U Turskoj, koja je svojevremeno bila čvrsto proamerički orijentisana, samo 12 odsto ispitanika povoljno gleda na Ameriku. Tomas Karoters iz Karnegijeve zadužbine za medjunarodni mir kaže da je Karen Hjuz uspešno prenela pozitivan imidž Amerike.
«Nije dovoljno reći - 'stalo nam je – slušamo' - kad ljudi ukažu na specifične stvari i kažu: dopustite da vam kažem šta me brine.»
Medjutim, Karen Hjuz ukazuje da njeno nastojanje neće biti mereno današnjim anketama, već će biti procenjeno tokom decenija dugoročnih odnosa sa spoljnim svetom koje je počela da gradi.
