Linkovi

Gvozdev: Vašington se vratio na stav da je nezavisnost pravi put napred


Savet bezbednosti UN će 19. decembra raspravljati o izveštaju pregovaračke “trojke” Kontakt grupe o neuspelim pregovorima Beograda i Prištine. Tim povodom kolega Branko Mikašinović zamolio je urednika časopisa “National Interest”, Nikolasa Gvosdeva, da prokomentariše pozicije SAD, EU i Rusije.

Gvozdev: Evropska unija sada nastoji da pronadje formulu kojom bi se priznala nezavisnost Kosova tokom iduće godine i da u mejuvremenu prevazidje primedbe nekih članica unije koje se još uvek protive otcepljenju pokrajine bez saglasnosti Beograda. Evropska unija takodje nastoji da zaobidje potrebu za novom rezolucijom u Savetu bezbednosti pošto veruje da ona ne bi bila usvojena, pa stoga evropska “velika trojka” - Britanija, Francuska i Nemačka, kao i neke druge članice iz Skandinavije i centralne Evrope razmatraju mogućnosti da Kosovo postane evropsko pitanje, koje bi Evropa rešila, bez nove rezolucije, čemu bi se potom pridružile SAD priznanjem nezavisnosti Kosova, verovatno tokom prvih nekoliko meseci iduće godine.

Glas Amerike: Ako se 19. decembra tokom rasprave o Kosovu u Ujedinjenim nacijama ne bude pronašlo rešenje, ili mogućnost nastavka pregovora, kakav razvoj dogadjaja očekujete?

Gvozdev: Posle 19. decembra, američka pozicija će biti da pregovori nisu uspeli i da bi rešenje trebalo tražiti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Medjutim, ako to ne bude moguće zbog protivljenja Rusije, u tom slučaju će SAD sa što većim brojem istomišljenika krenuti u pravcu priznavanja nezavisnsoti Kosova. Mogu slobodno da kažem da se Vašington zalaže za takvu opciju, umesto nastavka pregovora. Jedina stvar koja bi mogla da utiče na promenu američkog stava bi bilo gledište Evropske unije da pregovore treba nastaviti i da ne bi trebalo odbaciti nikakvu opciju. Medjutim, za sada stav Vašingtona nije da li bi Kosovo trebalo da bude nezavisno, već kako ostvariti taj cilj.

Glas Amerike: Da li postoji mogućnost da se ipak modifikuje stav SAD i postigne neko kompromisno rešenje za budući status Kosova?

Gvozdev: U ovom trenutku, ne verujem da će se to dogoditi. Da su proteklih nekoliko meseci francuski predsednik Sarkozi i ruski predsednik Putin uspeli da postignu neki dogovor u vezi sa tim pitanjem, to je moglo da podstakne SAD da prihvate evropsko-ruski kompromis. Medjutim, to se nije dogodilo i sada se Vašington vratio na stav od pre godinu dana da je nezavisnost pravi put napred.

Glas Amerike: Zbog čega Vašington tako svesrdno podržava nezavisnost Kosova?

Gvozdev: To pitanje nema puno veze sa onim što se dogadja na jugoistoku Evrope, već sa onim što se dogadja ovde na domaćem terenu, odnosno predstojećim predsedničkim izborima iduće godine u SAD. Američka spoljna politika će biti predmet debata republikanskih i demokratskih predsedničkih kandidata. Demokrate navode Kosovo kao primer uspešne intervencije NATO-a 1999, posebno demokrate koje podržavaju Klintonove. Drugim rečima, realizacijom nezavisnosti Kosova, demokrate će moći da 2008. kažu: uspešno je završeno ono što je Bil Klinton započeo. S druge strane, republikancima je potrebno da pokažu da su uspešni pošto u Iraku i Iranu situacija nije najbolja, tako da sada neki republikanci kažu nezavisnost Kosova bi mogla da bude uspešna spoljnopolitička priča republikanaca. Dakle, smatram da američka unutrašnja politika u znatnoj meri motiviše američki stav prema Kosovu.

XS
SM
MD
LG