Zvaničnici Bušove administracije su mesecima tvrdili da Iran aktivno nastoji da se domogne nuklearnog oružja i pozivali na kolektivnu medjunarodnu akciju, uključujući sankcije, kako bi se Teheran primorao da se zaustavi.
Medjutim, prema najnovijem izveštaju američkih obaveštajnih agencija, Iran je obustavio svoj program proizvodnje nuklearnog oružja još 2003. godine. Objavljivanje tog iveštaja moglo bi da promeni percepciju i politiku kako Vašingtona tako i Teherana.
U pojedinim trenucima proteklih meseci retorika Vašingtona i Teherana bila je tako oštra da su se javile spekulacije o tome da SAD planiraju da napadnu Iran. Medjutim, nova obaveštajna procena iranskog nuklearnog programa oštro odudara od izjava zvaničnika Bušove administracije da Iran aktivno nastoji da se domogne nuklearnog oružja. U Nacionalnoj obaveštajnoj proceni koja predstavlja kolektivne zaključke svih 16 američkih obaveštajnih agencija navodi se da Iran možda i nije toliko rešen da razvije nuklearno naoružanje kao što su SAD ranije verovale. Predsednik Buš, medjutim, tvrdi da novi obaveštajni izveštaj ne predstavlja promenu američke politike ili stava prema Iranu već bi trebalo da ojača zajednička medjunarodna nastojanja da tehnologija nuklearnog naoružanja ne dospe u ruke Iranaca.
«Naša politika ostaje ista. Smatram da opasnost postoji i mnogi u svetu to smatraju. Ovaj izveštaj ne kaže da je sve u redu i da možemo da se opustimo. To je izveštaj koji kaže da ono što se desilo u prošlosti može da se ponovi i da bi trebalo da nastavimo sa politikom koja je doprinela da iranski režim obustavi svoj program. Trebalo bi da nastavimo da saradjujemo.»
Vali Nasr, saradnik nevladinog Saveta za medjunarodne odnose, smatra da ovaj obaveštajni izveštaj može da potkopa nastojanja SAD da pridobiju podršku za dodatne sankcije Iranu.
«Greška Bušove administracije je bila u tome što je preterala u svojim tvrdnjama. Pošto su preuveličali sposobnosti Irana i pretnju koju on predstavlja, stvorili su kuću od karata koja se sada iznenada srušila.»
Medjutim, Leri Vikerson, šef kabineta nekadašnjeg državnog sekretara Kolina Pauela, kaže da Vašington možda šalje signal Teheranu objavljivanjem ovog izveštaja.
«Objavljujemo izveštaj koji u stvari pobija naše ranije tvrdnje da je Iran monolit sa kojim je nemoguće razgovarati. Kaže se da bi za nas možda moglo da bude od koristi da razgovaramo sa Iranom i da bi se možda moglo ubediti Teheran da izmeni politiku ukoliko se razgovara na pravi način. To bi mogao da bude sofisticirani način da se otvori put za diplomatiju i pregovore sa Iranom.»
Izveštaj je uznemirio neke konzervativne američke političare i komentatore koji žele da se prema Iranu zadrži tvrda linija uključujući i moguću vojnu akciju. Neki republikanski zakonodavci zatražili su formiranje komisije koja bi ispitala zaključke izveštaja. Medjutim, bivši zamenik direktora CIA-e, Džon Meklaflin, kaže da, pošto su pogrešile u slučaju Iraka, obaveštajne agencije nastoje da budu veoma oprezne u svojim procenama o Iranu.
«Jedna od stvari na koje obaveštajne agencije danas obraćaju posebnu pažnju je da budu jasne u pogledu nivoa neizvesnosti. To je jedna od lekcija iračkog oružja za masovno uništenje. Prema tome, ako agencije kažu da je njihov zaključak donet sa visokim stepenom pouzdanja to je važno.»
Ne bi trebalo da iznenadi što je izveštaj pozdravljen u Iranu gde su ga zvaničnici nazvali «pobedom» pošto su uporno negirali da Iran nastoji da se domogne nuklearnog oružja. Medjutim, neki analitičari veruju da bi izveštaj mogao da umanji politički uticaj predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, koji je naglašavao pitanje nuklearnog oružja, i da bi mogao da preusmeri pažnju Iranaca na unutrašnja pitanja što ne bi pomoglo Ahmadinedžadu. Parlamentarni izbori u Iranu zakazani su za mart, a predsednički izbori bi trebalo da se održe 2009. godine.