Nekoliko nedelja posle proglašenja vanrednog stanja u Pakistanu, situacija u toj zemlji i dalje privlači pažnju. Iako predsednik Buš kaže da je pakistanski predsednik učinio više za demokratiju u svojoj zemlji nego bilo koji drugi moderni lider, medjunarodna zajednica brine da borba te nuklearne sile protiv terorista možda gubi intenzitet.
Pakistan je strateški važan od 1947. godine kada su ga Britanci odsekli od Indije. Nova republika se graničila sa Indijom, Kinom, Avganistanom i Iranom i bila blizu tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Pojedini indijski analitičari navode da je Britanija namerno stvorila Pakistan da bi, zbog trvenja sa Indijom, Zapad mogao da ga koristi kao prislušni poligon za špijuniranje njegovih džinovskih suseda. Medjutim, sa time se ne slaže viši naučni saradnik Instituta «Kejto», Lion Hadar.
«Ne verujem da se mnogo razmišljalo o tome. Smatram da je to učinjeno na osnovu geopolitičkih pitanja koja su u to vreme dominirala britanskom inostranom politikom. Ali nema sumnje da se kao rezultat, Pakistan pojavio kao veoma važan strateški igrač», kaže Hadar.
On dodaje da je Pakistan bio kritično važan tokom Hladnog rata, jer je bio blizak saveznik Sjedinjenih Država u vreme kada se smatralo da je Indija u sovjetskom taboru. Strateški značaj Pakistana se povećao kada su Sovjeti 1979. izvršili invaziju na Avganistan. Hadar kaže da je predsednik Regan pretvorio Paksitan u državu na prvoj liniji fronta u nastojanju da istera Sovjete iz Avganistana. Volter Andreson, koji predaje južnoazijsku politiku u vašingtonskom odeljku Univerziteta «Džons Hopkins», kaže da je Pakistan, s obzirom da se mreža Al Kaida i Osama bin Laden ponovo okupljaju u planinskom području na severozapadu zemlje, prilično opasan za Sjedinjene Države.
«Pored toga, Pakistan je geografski na ulazu u Persijski zaliv i sva izvorišta nafte. On je zatim nuklearna sila, što ga sve čini značajnim, a posebno značajnim ako islamski fundamentalisti ojačaju», kaže Anderson.
Politička analitičarka Farhana Ali iz Korporacije «Rend» se slaže i kaže da savez Vašingtona i Islamabada mora da se posmatra i kroz prizmu sadašnje borbe protiv terorizma.
«Sada kad Sjedinjene Države uvide da Al Kaida ugrožava ne samo Sjedinjene Države nego i svetsku zajednicu, u životnom interesu Amerike je da sklopi savez sa tom zemljom kako bi se borila protiv ekstremista u okviru sopstvenih granica», kaže ona.
Neki članovi američkog Kongresa sugerišu da bi Amerika trebalo da prestane da pomaže pakistansku vojsku milijardama dolara namenjenim borbi protiv ekstremizma. Andresen sa Univerziteta «Džons Hopkins», kaže da ne bi bilo razborito da Sjedinjene Države prekinu sve veze sa Pakistanom.
«Time prekidate sve mogućnosti uticaja u toj zemlji i sečete sve veze sa njenom vojskom, u kojoj ceo naraštaj nije imao veze sa Sjedinjenim Državama, što treba imati u vidu. Lične veze imaju ulogu», kaže Anderson.
Predsednik Buš i dalje traži od predsednika Mušarafa da obezbedi održavanje izbora i povratak demokratije u Pakistan. Lion Hadar, sa Instituta «Kejto», kaže da bi Vašington trebalo da se fokusira na pomoć Pakistanu za borbu protiv terorista.
«Ako imam izbor izmedju ‘pakistanskog Džefersona’, koji nije u stanju da ostvari taj cilj i represivnog vojnog diktatora koji to može, izabraću diktatora», kaže Hadar.
Jedan od stručnjaka podseća da je i Indija zainteresovana za dobrobit Pakistana zbog haotičnih političkih situacija u susednim Nepalu, Bangladešu i Šri Lanki. Stoga, Inder Malhotra, istaknuti indijski kolumnista koji ima pristup moćnicima u Nju Delhiju, kaže da bi Indija mogla da se nađe okružena haosom.
«Ne smemo da potcenimo ni stratešku važnost Pakistana za stabilnost celog južnoazijskog regiona, niti posledice bilo potpune anarhije, bilo napretka islamskog ekstremizma u toj zemlji», kaže Malhotra.
Ovaj poznati kolumnista zaključuje da će Pakistan, ako vlast preuzmu protalibanski džihadisti, postati talibanski režim sa nuklearnim oružjem, a Sjedinjene Države i Indija će se naći medju njegovim glavnim metama.