Linkovi

Odluka Vrhovnog suda u slučaju Gvantanama sredinom 2008. godine


Vrhovni sud Sjedinjenih Država je saslušao prigovor da bi osumnjičeni teroristi koji se nalaze u zatvoru u američkoj pomorskoj bazi u Zalivu Gvantanamo na Kubi, trebalo da dobiju mogućnost da ospore svoj pritvor pred američkim sudovima.

Demonstranti ispred suda su skandirali i mahali transparentima apelujući na devet sudija Vrhovnog suda da zatvorenicima zagarantuju habeas corpus, drevni legalni princip kojim se zatvorenicima omogućava da ospore svoj pritvor pred neutralnim sudijom. Advokat Set Voksmen je u sudu zastupao 37 zatvorenika, od ukupno 305 u zatvoru u Gvantanamu.

“Svi zatvorenici su već skoro šest godina u Gvantanamu. Uprkos tome, nijedan od njih nije dobio razumno obaveštenje o stvarnim razlozima hapšenja ili poštenu priliku da ospori te razloge pred neutralnim sudijom.”

Medjutim, Voksmen po svemu sudeći nije imao mnogo uspeha u ubeđivanju konzervativnijih sudija Vrhovnog suda da zatvorenici u Gvantanamu imaju ustavno pravo da pred sudom ospore svoju zatvorsku kaznu. Medju skepticima je i sudija Vrhovnog suda Antonin Skalija.

“Vi se žalite na osnovu običajnog prava, koje se iz nekog razloga našlo u našem Ustavu bez - koliko mi je poznato - jednog primera da je neko pravo ikada dato osobi koja nije državljanin.”

Neke sudije Vrhovnog suda izgleda da imaju veće razumevanje, uključujući sudiju Stivena Brejera.

“Prošlo je šest godina i habeas corpus je trebalo primeniti brzo, pa neki stručnjaci imaju ozbiljne primedbe na to što su optuženi u zatvoru već šest godina, a nisu imali priliku da im sud sasluša argumente.”

Vrhovni sud je doneo odluku protiv Bušove administracije u dva prethodna slučaja u vezi sa legalnim pravima zatvorenika u Gvantanamu. Kongres se u to umešao 2006. godine i usvojio zakon koji sprečava da žalbe zatvorenika stignu pred gradjanski sud i upućuje ih na vojne komisije. Medjutim, gradjanske i pravničke organizacije kažu da alternativni postupci koje su formulisali Kongres i Bušova administracija, lišavaju zatvorenike osnovnih prava, kaže Vincent Voren, izvršni direktor Centra za ustavno pravo.

“Ono o čemu je Vrhovni sud ovde odlučivao jeste da li u ovoj zemlji imamo kralja koji nije obavezan zakonom ili Ustavom, ili imamo predsednika koji je podložan ustavu?”

Konzervativni pravnici se protive ustavnoj zaštiti stranih državljanja osumnjičenih za terorizam, kaže Endru Mekarti, član Fondacije za odbranu demokratije.

“Ako sudovi treba da postanu nadležni za vođenje rata, bićemo daleko manje bezbedna zemlja.“

Odluka Vrhovnog suda u slučaju Gvantanama očekuje se pre kraja juna iduće godine.

XS
SM
MD
LG