”Kakav razvoj dogadjaja se može očekivati posle 10. decembra, odnosno podnošenja izveštaja posredničke “trojke” Kontakt grupe generalnom sekretaru UN, Ban Ki Munu?“ Kolega Branko Mikašinović postavio je to pitanje Dejvidu Jangu iz Instituta za analizu i rešavanje konflikata na univerzitetu “Džordž Mejson”.
Jang: Postoje uglavnom dve opcije za dalji razvoj dogadjaja - ili će pitanje budućeg statusa Kosova biti prepušteno Savetu bezbednosti UN, gde Srbija uživa znatnu podršku Rusije, ili će Priština proglasiti jednostranu nezavisnost, a taj proces bi mogao da potraje nekoliko meseci. Medjunarodna krizna gurpa, recimo, preporučuje nezavisnost pokrajine tek u maju ove godine. Ukoliko Kosovo odluči da proglasi jednostranu nezavisnost, Priština će morati da zadovolji uslove Vašingtona, Brisela i NATO-a, koji će, kako izgleda, zadržati svoje trupe u pokrajini bez obzira na njen budući status. Pored toga, Evropska unija ima podeljeno mišljenje o budućem statusu Kosova što postaje sve važniji faktor, koji bi, kako sada stvari stoje, mogao da zameni UN, što bi Rusija prihvatila, pod uslovom da se pregovori nastave i da se postigne rešenje koje bi bilo prihvatljivo za Beograd i Prištinu.
Glas Amerike: Postoje očekivanja da bi Savet bezbednosti mogao da usvoji tehničku rezoluciju, koja bi predstavljala korak dalje od rezolucije 1244 i omogućila ulazak misije Evropske unije na Kosovo koja bi zamenila misiju Ujedinjenih nacija, odnosno UNMIK.
Jang: Ukoliko bi se pod novom tehničkom rezolucijom podrazumevao nastavak pregovora, Rusija bi se daleko manje protivila tome. Medjutim, ako se tom rezolucijom predvidja ili garantuje nezavisnost Kosova, Rusija bi takvu rezoluciju odbacila. U ovom momentu, kako je Ahtisarijev plan još uvek aktuelan, a zapad nastoji da ga primeni, mislim da će Brisel i Vašington pokušati da ga proguraju bez saglasnosti Rusije. To bi dovelo do oštrog reagovanja Moskve i daljeg distanciranja SAD i Moskve, pa i Vašingtona i Beograda.
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu uloge SAD, Rusije i Evropske unije u rešavanju kosovskog pitanja?
Jang: Pitanje budućeg statusa Kosova je odvojeno od pregovora Rusije i SAD o drugim pitanjima. Vašington i Moskva će morati da reše, pored kosovskog, i pitanje Sporazuma o konvencionalnim snagama, zatim protivraketnog sistema u Češkoj Republici i Poljskoj o čemu postoje sasvim oprečni stavovi dve strane, kao i pitanje ruskog uticaja u regionu Kavkaza gde SAD imaju vitalne interese. Sva ta pitanja bi na neki način mogla biti povezana sa budućim statusom Kosova, a da ne pominjemo uticaj Rusije u Iranu. Pored toga, u sadašnoj fazi razmatra se i mogućnost uticaja Srbije na prelazni period na Kosovu, ukoliko ta pokrajina stekne nezavisnost, i kako bi to moglo da se odrazi na lokalnu i regionalnu stabilnost. Mislim da bi možda trebalo preispitati ideju neke vrste daljeg dijaloga, zatvorenog ili indirektnog tipa, izmedju Beograda i Prištine.