U Londonu je postavljena prva stalna postavka umetničkih radova koja se bavi udelom Velike Britanije u prekookeanskoj trgovini robljem. Izložba je otvorena u galeriji koja se na nalazi u muzeju na pristaništu, a u znak obeležavanje 200. godišnjice prekida trgovine robljem.
Trgovina ljudima je trajala više od 300 godina, a London je bio četvrta najveća luka na svetu odakle su robovi otpremani za Ameriku. Ova trgovina ljudima je bila poznata i kaotrostruka trgovina jer se sastojala iz tri dela – evropski moćnici bi kupovali Afrikance, onda ih brodovima slali na rad u Ameriku i na kraju bi pokupili profit od njihovog mukotrpnog rada.
Film «London, šećer i ropstvo» je deo ove izložbe, a reditelj Stiven Rader kaže da želi da edukuje ljude koji nisu upoznati sa ovom temom.
«Pokušao sam da prenesem gledaocima da je ovo zločin ogromnih razmera. Hoću da se ljudi identifikuju sa tim delom istorije i da to promeni razmišljanje onih koji kažu da oni nemaju ništa sa trgovinom ljudima,» objašnjava Rader.
A Linda Ejgar je zadužena za odnose muzeja sa javnošću.
«Zgrada je bila korišćena za skladištenje šećera, ali je služila i kao luka za otpremu robova, tako da mislim da ne postoji bolje istorijsko mesto za ovu izložbu. Zgrada je i vrlo pristupačna za javnost, koja će najzad moći bolje da razume svoju istoriju,» smatra Ejgar.
Ketrin Hol, istoričar, je pomogla pri dizajnu izložbe. Ona kaže da se zaostavština ropstva oseća i u modernom društvu.
«Odredjeni način razmišljanja o rasnoj pripadnosti bio je prihvaćen u doba trgovine ljudima, ali se tragovi osećaju i danas. I od toga se ne možemo osloboditi dokle god u potpunosti ne razumemo prošlost,» kaže Hol.
Izložba ukazuje na to da su Evropljani pokušali da opravdaju tu nehumanu trgovinu koja je dovela do porasta brutalnosti, kao i profita bogatih, i koja je posejala seme rasizma koji je prisutan i danas.
Menadžer za raznovrsnost u muzeju, Džun Bem-Hačinson kaže da Britanija ne želi da prizna svoje učešće u trgovini robovima, zbog toga što su brodovi prevozili šećer, a ne ljude.
Kustos muzeja kaže da se nada da će ova izložba dotaći svakoga u Londonu, i dodaje da je jedini način da se grad promeni u budućnosti, da se suoči sa istinom o svojoj prošlosti.