U astronomskoj opservatoriji MekDonald, u Teksasu, već više od 30 godina odvija se jedan neobičan naučnoistraživački program, nazvan Lunarni laser.
Naučni istraživač Džeri Vajant već 38 godina gotovo svakog jutra putuje ovim pustim autoputem kroz zapadni Teksas, ka opservatoriji MekDonald, u planini Fort Dejvis. U okviru studije pod pokroviteljstvom NASE Vajant uključuje snažan laser čija svetlost nekoliko hiljada puta dnevno ptuje do meseca i natrag. Zrak prolazi kroz teleskop, a vraća se pošto se odbije od četiri reflektora na površini meseca.
”Zrak pogađa reflektor na koji smo ga nanišanili i vraća se nazad.“
Prvi reflektor postavili su astronauti misije Apolo 11, kada su boravili na mesecu, pre gotovo 40 godina. Kasnije misije dodale su još dva, a jedna ruska raketa odnela je četvrti reflektor.
”Činjenica da možemo da merimo razdaljinu je pravo malo čudo.“
Lunarni laser omogućava merenje gravitacije, plime i oseke i kopnenih masa na zemlji. Takođe je pokazao da se mesec udaljava od zemlje 38 milimetara godišnje. Vendel Mendel je naučnik u NASI:
”Ovi podaci o sastavu zemlje i meseca od suštinske su važnosti za razumevanje uzajamnog odnosa planeta.“
A sve to spada u svakodnevni posao Džerija Vajanta, daleko u tihim brdima zapadnog Teksasa.
