Vladini zvaničnici i stručnjaci za prirodnu sredinu okupljaju su se na indonežanskom ostrvu Bali kako bi razgovarali o načinu borbe sa klimatskim promenama. Jedna od glavnih tema na konferenciji, koju su organizovale Ujedinjene nacije, biće zamena takozvanog Protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju, sporazuma čije važenje ističe 2012. godine.
Protokol iz Kjota iz 1997. godine zahteva od razvijenih zemalja da smanje ispuštanje štetnih gasova – koji se smatraju izazivačem globalnog zagrevanja – za odredjenu količinu do 2012. Medjutim razvijene ekonomije, uključujući Kinu i Indiju, izuzete su iz sporazuma. A, Sjedinjene Države – tada najveći zagadjivač, a sada na drugom mestu iza Kine – nikada nisu ratifikovale sporazum. Deset godina kasnije, ipak, većina sveta je saglasna da je za globalno zagrevanje odgovoran ljudski faktor. Indonežanski ministar za prirodnu sredinu Rahmat Vitelar izjavio je za Glas Amerike da očekuje da će sastanak na Baliju imati mnogo sadržajnije rezultate od sporazuma iz Kjota.
«Očekujem da ćemo postići opšti konsenzus o tome šta treba uraditi u borbi protiv klimatskih promena, a to znači učešće svih zemalja i svakoga pojedinačno na planeti.»
Američki zvaničnici kažu da će raditi na stvaranju okvira za globalnu akciju na konferenciji na Baliju, ali Vašington i dalje odbija da prihvati specifične ciljeve za smanjene količine štetnih gasova. Indonezija, kao domaćin skupa, uništila je u kratkom periodu velike šumske površine i sada je treći najveći zagadjivač. Ona takodje kaže da će se pridružiti globalnim naporima – ali prema rečima ministra Rahmata, Džakarta traži od bogatih zemalja da plate nadoknadu za usporavanje seče šuma.
»Mi bismo pozdravili pozitivnu intervenciju, kao potsticaj od strane razvijenih zemalja kako bismo mogli dalje da poslujemo».
Protokol iz Kjota je delimično usmeren prema očuvanju i obnovi šuma, koje apsorbuju ugljen-dioksid, jedan od glavnih štetnih gasova. Istovremeno, dokument poziva na razvoj obnovljivih vrsta energije, poznatih kao biogoriva ili agrogoriva. Stručnjaci za zaštitu prirodne okoline brinu da će u žurnom traganju za alternativnim izvorima energije, biti izgubljene šume zbog pravljenja mesta za plantaže uljnih palmi u Aziji i plantaže soje i šećerne trske u Latinskoj Americi. Stefani Long iz organizacije za zaštitu životne sredine Prijatelji zemlje, kaže da uništavanje šuma zbog sađenja sirovina za biogoriva nije rešenje.
«Mi smo veoma jasni da proizvodnja agrogoriva nije stvarno rešenje za klimatske promene zbog niza socijalnih i ekoloških problema koji okružuju ta goriva, kaže Stefani Long.
Više od 10 hiljada ljudi, uključujući ministre i visoke zvaničnike iz više od 180 zemalja, očekuje se da će prisustvovati konferenciji na Baliju koja se održava od sutra do 14. decembra.