Linkovi

Dejvid Kameron: Na Balkanu moguća nova kriza do Božića


Gotovo deceniju po okončanju sukoba na Balkanu i uspešnog postkonfliktnog oporavka – region se suočava sa novom krizom koju međunarodna zajednica mora da spreči. To je, neposredno pre susreta sa najvišim američkim zvaničnicima u Beloj kući, na predavanju u Brukingsovom institutu, rekao lider britanske konzervativne opozicije, Dejvid Kameron.

Progres koji je na Balkanu ostvaren u protekloj deceniji mogao bi da se uruši, jer je neophodno rešiti velike probleme koji imaju direkte bezbednosne implikacije ne samo u regionu, već i u Evropi i šire – globalno.

"Da budem jasan - na Balkanu je moguća nova kriza do Božića. To je direktna pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti i stoga moramo odlučno delovati da bi tu krizu predupredili. Moramo odmah pojačati vojno prisustvo u regionu, slanjem vojnika iz rezervnog operativnog sastava NATO-a, kako bi sprečili nevolju. Potrebna je diplomatska akcija – upućivanje jasne poruke ruskom predsedniku Putinu da se od Rusije očekuje da igra odgovornu ulogu i upućivanje jasne poruke balkanskim liderima da moraju da izaberu. Ili stabilnu i mirnu budućnost, uz podršku međunarodne zajednice ili ratoborne stavove i konflikt, što će međunarodna zajednica osuditi i jednoglasno se tome usprotiviti".

Dejvid Kameron još kaže da nisu u pravu oni koji Balkan tretiraju isključivo kao evropski problem – jer je nestabilnost Balkana pretnja svima u današnjem, povezanom i isprepletenom svetu.

Evropa bi trebalo da ponese najveći teret, posebno u vojnom smislu, ali je – smatra Kameron – «u ovom poslednjem poglavlju, da bi se ostvareno u proteklim godinama očuvalo, nastavak američkog angažmana krucijalan».

Glavni razlog pogoršanja sitiuacije u regionu je status Kosova, kazao je Kameron podsetivši hronološki na pregovarački proces koji za sada nije doneo rezultat.

Britanski političar je međutim ukazao da je ponašanje Beograda u tom procesu, uz podršku koju je Srbija imala od službene Moskve, situaciju dodatno usložnilo – jer je vlada Srbije počela da povezuje status Kosova sa statusom Republike Srpske.

Beograd je orkestrirao zaoštravanje retorike do nivoa koji nismo videli od Miloševića. Brojni su faktori čiji bi zbir mogao da stvori potencijalno ozbiljnu krizu u Bosni, ocenio je Kameron.

On kaže da međunarodna zajednica mora da deluje brzo, jedinstveno i odlučno jer se neodlučnost, nejedinstvo i dvosmislenost na Bakanu uvek tretirala kao slabost. Politika međunarodne zajednice mora da bude jasna, konzistentna i čvrsta – kaže vođa britanske opozicije.

Po njegovim rečima – status Republike Srpske se ne sme dovoditi u vezu sa Republikom Srpskom čije je mesto definisano Dejtonskim sporazumom. Odgovarajući na pitanja prisutnh Kameron je pojasnio:

"Situacija u Bosni i Herecegovini je komplikovana, ali je to mnogo bolje od pokušaja rasparčavanja države po etničkim linijama, koje ionako nije moguće", kazao je Kameron.

Što se tiče Kosova – na definiciju njegovog statusa se, kako kaže, ne može čekati zauvek. Kameron ističe da je istina – koja boli Beograd – to da Kosovo, nakon 1999. više ne može ostati u okvirima suvereniteta Srbije.

«Ako Ahtisarijev plan nije prihvatljiv i ako Trojka nije mogla da nađe rešenje, ja podržavam stav SAD i Britanije da se to pitanje mora rešiti. Ali to se mora učiniti na kontrolisan način, kojim se izbegavaju reperkusije u Bosni, Srbiji, Makedoniji i drugde u regionu», kaže Kameron i pojašnjava da je potrebno otvoriti put nezavisnom Kosovu i osigurati stabilnost regiona.

To, kako kaže, podrazumijeva sledeći odnos prema nekim od ključnih faktora.

Srbija ima pravo da očekuje punu zaštitu prava kosovskih Srba, ali je pred njom jasan izbor. Ako okonča saradnju sa Haškim tribunalom sve su priplike da bi status kandidata za članstvo u EU mogla da dobije početkom 2009. Ali ako Beograd izabere drugačiji put – moraju mu se jasno predočiti namere EU i NATO-a.

«Moramo biti jasni da u slučaju nadgledane nezavisnosti Kosova, nećemo tolerisati prekid saobraćaja između Srbije i Kosova, niti delovanje paravojnih snaga na severu Kosova. Nećemo tolerisati ni mešanje u prilike u BiH u vidu podsticanja otcepljenja Republike Srpske. Sve to bi zaustavilo progres Srbije ka EU i uvelo Srbiju i njen narod u izolaciju», kaže Kameron.

Pored apela Rusiji da se okrene afirmaciji stabilnosti i konstruktivnom angažmanu – Dejvid Kameron kaže da je jednako važna predanost NATO-a i EU ispunjenju obećanja da će se, pošto aspiranti ispune kriterijume, proširiti i na Zapadni Balkan.

Kameron je odgovarajući na novinarska pitanja naglasio da očekuje jedinstven stav EU u vezi sa statusom Kosova jer smatra da je na Uniji posebna odgovornost u konkretnom slučaju. Rekao je i da veruje da bi se, eventualni problemi na severu Kosova mogli reštiti koristeći iskustva Severne Irske.

XS
SM
MD
LG