Linkovi

Danijel Server: Ne verujem da će se pregovori nastaviti posle 10. decembra


O izgledima za rešenje statusa Kosova, nakon neuspeha poslednje runde pregovora u Badenu, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa potpredsednikom za mirovne i operacije stabilnosti u vašingtonskom Institutu za mir. Prvo pitanje Danijelu Serveru odnosilo se na mogući nastavak pregovora i posle krajnjeg roka 10. decembra.

Server: Pošto pregovori nisu pokazali rezultate, ne verujem da će se oni nastaviti posle 10. decembra, jer to ne bi služilo ničemu, a dalja odlaganja bi mogla da dovedu do nestabilnosti. Istovremeno, neke zemlje, poput SAD, žele da se pitanje budućeg statusa Kosova privede kraju.

Glas Amerike: Da li bi kosovski Albanci mogli da jednostrano proglase nezavisnost posle 10-tog decembra?

Server: Ako Albanci učine prave korake, oni neće proglastiti nezavisnost jednostrano, već će to učiniti u kordinaciji sa medjunarodnom zajednicom, tako da bi se izvestan broj evropskih zemalja pridružio Vašingtonu u priznavanju nezavisnosti, a neke druge zemlje, uključujući, nadam se i neke susedne zemlje Kosova postupile bi na isti način. Taj koordinisani napor bi se odnosio ne samo na proglašenje nezavisnosti, već i na primenu Ahtisarijevog plana, koji Beograd ne pihvata, mada se njime u načelu obezbedjuje visoki nivo zaštite srpske manjine.

Glas Amerike: Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je rekao da je insistiranje SAD na nezavisnosti Kosova ustvari otežalo nastojanja medjunarodne zajednice na postizanju sporazumnog rešenja izmedju Beograda i Prištine?

Server: Da kompromisno rešenje postoji, ono bi do sada bilo pronadjeno. Vi ste me pitali ranije zašto Srbija nema iste odnose sa Kosovom kao što Irak ima sa Kurdistanom. Odgovor je da Beograd nije spreman da ponudi takve odnose kosovskim Albancima, odnoso da neki Albanac može da postane predsednik Srbije, ili ministar inostranih poslova, itd, što je slučaj sa Kurdima koji pored toga imaju i svoju vojsku. Nemoguće je postići kompromis izmedju dva suvereniteta nad jednom teritorjiom, srpskog i kosovskog, a ne vidim način na koji bi Beograd mogao da ponovo uspostavi svoj suvernitet.

Glas Amerike: Medjutim, srpski funkcioneri su upravo pružili uveravanja da bi Kosovo imalo svoju samoupravu i pristup svim medjunarodnim poltičkim i ekonomskim i drugim organizacijama, osim UN, OEBS-a i Saveta Evrope?

Server: Beograd zauzima takav stav pošto želi da zadrži suvereniet nad Kosovom, a to znači da bi Srbija imala monopol nad nekim ovlašćenjima, izmedju ostalog, i nad snagama bezbednosti, koje bi mogle da se vrate u tu pokrajinu. Mislim da to ne može da se desi i da bi došlo do novog konflikta. Nastojanje Srbije da zadrži suverenitet nije način na koji će ta zemlja ubrzati proces integracije u EU, ali će zato pojačati nacionalističke tendencije i istovremeno možda dovesti u nezavidan položaj Srbe na Kosovu.

Glas Amerike: Ako se ne postigne sporazumo rešenje, da li se može očekivati duži period nestabilnosti u regionu?

Server: Nadam se da neće. Veoma je važno da se jasno postupi u vezi sa pitanjem budućeg statusa Kosova. Onog dana kada većina zemalja Evropske unije prihvati nezavisnost Kosova, imaćete stabilniju situaciju, dok bi u suprotnom, verovatno imali loše reagovanje kosovskih Albanaca. Dakle, važno je razjasniti pitanje suvereniteta.

Glas Amerike: Da li je administracija predsednika Buša zapostavila Balkan u svojoj inostranoj politici – tu tvrdnju nedavno je izneo bivši američki diplomata Ričard Holbruk u “Vašington Postu”.

Server: Balkan se nalazi dosta nisko na listi prioriteta administracije – u to nema sumnje, posebno u poredjenju sa 90-tim godinama, pošto sada imamao daleko veće i važnije probleme, kao što su Irak, Avganistan, Pakistan, Iran, itd. Ta pitanja su se isprečila na putu donošenja jasne američke odluke, pošto se Vašington donekle povukao i nagovestio Evropi da je Kosova pitanje koje se tiče Brisela, a sama Evropska unija ima različite stavove o tome. Mislim da je došao momenat kada se popustljivost prema Evropi mora prekinuti i Amerika mora doneti jasnu i nedvosmislenu odluku o statusu Kosova.

Glas Amerike: Koji su po vašem mišljenju bitni razlozi zbog kojih Vašington podržava nezavisnost Kosova?

Server: Najvažniji razlog je da Vašington ne vidi drugo rešenje kojim bi se obezbedio mir na Balkanu, kojim bi se održao mir u regionu. Konačno, ne može se poreći pravo jednoj suverenoj zemlji kao što su SAD da prizna drugu suverenu državu. Niko, pa ni Rusija u Savetu bezbednosti ne bi mogla da porekne pravo jednoj suverenoj državi da prizna drugu. Medjutim, Rusija i Kina bi mogle da se opredele za drugu opciju i da ne priznaju nezavisnsot Kosova, što bi moglo da postane problematično. Smatram da bi bilo daleko bolje da se donese odluka u Savetu bezbednosti na osnovu Ahtisarijevog plana, sa značajnom zaštitom srpske manjine. U svakom slučaju, Beograd neće diktirati Vašingtonu koju državu da prizna ili ne.

XS
SM
MD
LG