Bivša premijerka Benazir Buto tvrdi da predsednik Mušaraf gubi bitku sa islamskim ekstremistima na plemenskim područjima kao što su Vaziristan ili Dolina Svat. Ona kaže da predsednik koristi vojsku za održavanje vanrednog stanja i hapšenje opozicionih aktivista. U međuvremenu, eksperti ukazuju da bi Mušarafovo gašenje privatnih televizija moglo da ugrozi samu vladu.
Vanredno stanje u Pakistanu je pokrenulo široke uline proteste. Vlada koristi armiju zajedno sa policijom i paravojnim snagama za gušenje demonstracija. Pojedini analitičari tvrde da vojska zbog toga nije u stanju da se bori sa islamskim pobunjenicima na plemenskim područjima. Faruk Hasnat, analitičar pakistanskog porekla u Institutu za Bliski istok u Vašingtonu, kaže da je general Mušaraf svojim političkim programom oslabio armiju i razorio joj moral.
«Izgleda da je armija, zbog toga što je toliko bila uvučena u civilne poslove, izgubila deo svoje profesionalnosti. To smo videli kada su vojnici otišli u Vaziristan. Videli smo da je hiljadu vojnika poginulo. U Svatu, takođe, dejstvo je bilo manje od priželjkivanog», kaže Hasnat.
On je uveren da u armiji postoje i drugačija mišljenja u vezi sa Mušarafovim obračunavanjem.
«Izvesno je da postoje određene grupe koje se možda ne slažu sa politikom generala Mušarafa u pogledu pritiska na sopstveni narod i grubog načina na koji je nastupio, kojim je prekršio prava pakistanske javnosti», kaže Hasnat.
Pritisak obuhvata i zabranu svih privatnih televizijskih kanala, sektora koji se i u ekonomskom smislu brzo razvijao. Neki tvrde da je to izazvalo i ekonomsku štetu.
Predsednik Mušaraf tvrdi da je zatvorio medije zbog toga što su raspirivali ekstremizam i ugrožavali bezbednost zemlje. Međutim, Kerolajn Vadams, iz liberalno orijentisanog Centra za američki progres, ne slaže se sa time.
«On se obračunava sa medijima, jer oni mogu stvarno da pokažu sve oštrije kritikovanje generala Mušarafa i prikazuju istinitu priču o situaciji. A on ne želi da se ta priča čuje», kaže Kerolajn Vadams.
Pakistanski novinari demonstriraju svakodnevno, izveštači i urednici zajedno sa ljudima iz drugih struka, ukazujući da je zabrana samo deo plana savetnika generala Mušarafa da uspostave totalnu kontrolu nad zemljom. Ali Volter Andersen, stručnjak za južnu Aziju iz vašingtonske Škole za više međunarodne nauke, kaže da to neće uspeti.
«Kada nema legitimne vesti, onda umesto toga često imate preterivanja. A to može da bude opasno i za administraciju i za sve koji su na vlasti», kaže Anderson.
On takođe smatra da bi obnova demokratije mogla da koristi i samom predsedniku Mušarafu, jer bi donela veću stabilnost, što priželjkuju i Benazir Buto i drugi.
«Njima je to zajedničko, jedino je pitanje da li bi sada mogli međusobno da sarađuju protiv zajedničke opasnosti. A opasnost je rekao bih dvostruka – ekstremizam je jedna strana, a siromaštvo druga», kaže Andersen.
General Mušaraf je saopštio da bi hteo da se izbori održe pre 9. januara,a da će vanredno stanje da se nastavi na neodređeno vreme. Međutim, analitičari ističu da izbori ne mogu da budu slobodni i pošteni sve dok se vanredno stanje ne ukine i ne obnovi pravosudni sistem.