Snage 26 zemalja članica NATO-a susreću se sa žestokim otporom od strane talibanskih pobunjenika u južnom Avganistanu.
NATO dejstvuje u Avganistanu od 2003. a pod okriljem alijanse se nalazi kontingent od 41 hiljade vojnika u skladu sa mandatom Ujedinjenih nacija, pod nazivom «Međunarodne bezbednosne snage za pomoć». To je prva misija vojne alijanse izvn granica evro-atlantskog regiona.
Stručnjaci kažu da NATO ima 3 misije u Avganistanu. Jedna je pomoć vladi predsednika Hamida Karzaija u cilju izgradnje i stabilizacije zemlje. Druga je obučavanje avganistanske vojske i policije, a treća je pronalaženje i eliminisanje pobunjenika na jugu zemlje.
Bivši ambasador SAD pri NATO-u, tokom Klintonove administracije, Robert Hanter, kaže da se alijansa susreće sa problemima u postizanju izvesnih ciljeva.
«Ne mogu da kažem da pobeđuju u ratu, jer još uvek postoji mnogo problema koji moraju da se reše. I ekonomski razvoj i napori vlade predsednika Karzaija u Kabulu se odvijaju vrlo sporo. Proizvodnja opijuma je dostigla rekord, obučavanje policije se ne odvija kako je planirano, a sudstvo je u lošem stanju. Pokrajinski timovi za rekonstrukciju koje NATO i druge zemlje vode u 25 od 36 pokrajina u Avganistanu, nemaju ni dovoljno ljudi ni dovoljno finansijskih sredstava kako bi efikasno mogli da obave posao. Ako se radi o pridobijanju podrške teško je reći šta će prosečni Avganistanci izabrati. - opredeliti se za centralnu vladu i, da tako kažemo, moderno doba, ili podleći zastrašivanjima Talibana – to je i dalje otvoreno pitanje.»
Najžešće borbe se vode u južnom Avganistanu - uporištu Talibana koji su zbačeni sa vlasti 2001. od strane koalicije predvođene SAD. Čarls Kapčan iz Saveta za međunarodne odnose, kaže da se situacija ne poboljšava.
«Nasilje je u porastu i sve su češći samoubilački napadi. Brojke su zabrinjavajuće. Tokom ove godine je već poginulo više američkih vojnika nego tokom čitave protekle godine. A što se tiče civila, za razliku od prošlogodišnjih 4 hiljade mrtvih, u 2007. je taj broj već premašio 5 hiljada. Iz toga se jasno vidi da se situacija pogoršava.»
Kapčan i drugi stručnjaci, među kojima je i ambasador Hanter, slažu se da će kredibilitet NATO-a biti doveden u pitanje ukoliko ne uspe da porazi Talibane i omogući stabilnost zemlje.
«Ne smete da zaboravite da je NATO stekao svoju reputacija delom zbog toga što nikada nije doživeo neuspeh. Ukoliko se to sada desi, ljudi više neće ozbiljno shvatati NATO.»
Stručnjak za NATO u londonskom Kraljevskog institutu britanskih oružanih snaga Majkl Vilijams smatra da alijansa podbacuje.
«Situacija je takva da su kolateralne žrtve medju civilima sve veće što, mada je njihov broj ipak ograničen, ipak dosta utiče kada se uveliča u svetskim medijima, kako u Avganistanu, tako i u zemljama članicama NATO-a. Usled toga sve više raste pritisak na političare da povuku trupe. Zato zaista mislim da će čitava ideja o kolektivnoj bezbednosti i solidarnosti, kao i sposobnost vojne alijanse da obezbedi sigurnost građanima, biti dovedena u pitanje ukoliko NATO na duži rok ne uspe da se izvuče iz Avganistana.»
Neki analitičari smatraju da je za uspeh NATO-a potrebno da zemlje članice upute veći broj vojnika i više opreme za borbu protiv Talibana. Ali, stručnjaci skreću pažnju da sama alijansa nije dovoljna da bi se situaciju u Avganistanu stabilizovala. Oni smatraju da međunarodna zajednica takođe mora da se uključi tako što će pružiti neophodnu ekonomsku i finansijsku pomoć vladi predsednika Hamida Karzaija.