Linkovi

Rouds: Situacija na Kosovu revolvira oko pitanja budućeg statusa


Već godinama u medijima možemo čuti razna mišljenja političara i drugih stručnjaka u vezi sa vrlo aktuelnim pitanjem budućeg statusa Kosova. U današnjoj emisiji želimo da se osvrnemo na međunarodno-pravnu situaciju i pitanja ljudskih prava na Kosovu, ali iz ugla mladog studenta-postdiplomca ovdašnjeg univerziteta Džordž Vašington. Majkl Rouds, Amerikanac srpskog porekla, treba da magistrira u oblasti međunarodnog prava i programa za rešavanje konflikata, a svoja razmišljanja izneo je u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem.

Rouds: Sadašnja međunarodno-pravna situacija na Kosovu revolvira oko pitanja budućeg statusa pokrajine. Kao student, koji je usredsređen na pitanja rešavanja konflikata, mislim da je interesantno pratiti process, kojim će međunarodna zajednica doći do zaključka, odnosno utvrditi budući status Kosova. Postoje dva pristupa: jedan zagovara nezavisnost, a drugi je međusobno prihatljivo rešenje dve strane - srpske i albanske. Ovaj drugi pristup znači da rešenje neće biti nametnuto spolja, a ohrabrujuća činjenica je da se pregovori nastavljaju. Takođe treba imati na umu da će Kosovo biti presedan za rešavanje budućih sličnih problema i da ga stoga treba razmatrati studiozno i strpljivo. Međutim, preduslov za postizanje srpsko-albanskog dogovora su direktni pregovori. Ranije ste imali slične primere, u Severnoj Irskoj ili Južnoafrickoj repubulici, gde su pregovaračke strane imale sasvim oprečna gledišta, kao sada o statusu Kosova, ali su ipak pronašle prihvatljivo rešenje. Drugim rečima, presudno su važni sam proces i nastavak pregovora.

Glas Amerike: Kakvo bi moglo da bude uspešno rešenje na planu jednake zaštite ljudskih i građanskih prava svih stanovnika Kosova?

Majkl Rouds: Jednaka zaštita prava svih građana na Kosovu mora biti zasnovana na vladavini zakona. Dakle, državno-pravni sistem mora biti baziran na demokratskim vrednostima, ljudskim pravima i jednakosti. Zakoni moraju da budu transparentni, razumljivi za sve, i jednako primenjeni na sve, uključujući i one koji su na vlasti. Ako se demokratske vrednosti i načela vladavine zakona ne primenjuju dosledno, počinju da erodiraju i dolazi do kršenja ljudskih prava. To se, na primer, dogodilo na Kosovu posle intervencije NATO-a, 1999, kada su uglavnom postavljene sudije albanske nacionalnosti, što je dovelo do kršenja ljudskih prava manjina na Kosovu, uključujući i Srbe. Poruka je da, ako imate entitet u tranziciji, kao što je to slučaj sa Kosovom, morate biti svesni da se vladavina zakona može potkopati i da treba raditi na sprečavanju toga.

Glas Amerike: Recite nam na kraju, kako želite da iskoristite vaše obrazovanje i da kao američki Srbin, izmedju ostalog, date svoj doprinos zemlji svojih predaka?

Majkl Rouds: Posetio sam Srbiju leta 2004. godine i to je bilo izvanredno iskustvo. Želim da se vratim tamo ne samo da bih proveo više vremena u zemlji u kojoj su živeli moji preci, već i da bolje upoznam svoje poreklo. Pored toga, želeo bih da na planu moje pravne ekspertize dam svoj doprinos tom društvu, posebno u oblasti rešavanja konflikata. Bez obzira da li ću raditi ovde ili u Srbiji, zalagaću se za promovisanje vladavine zakona i zaštitu ljudskih prava.

XS
SM
MD
LG