Beograd je ponudio model Hong Konga, poznat po konceptu ”jedna zemlja - dva sistema”, kao moguće rešenje za budući status Kosova. Kolega Branko Mikašinović razgovarao je o tom predlogu i stavu Vašingtona prema budućem statusu Kosova sa političkim analitičarem Robertom Prengerom.
Pranger: Predlog hongkonškog modela pokazuje da Srbija kontinuirano iznosi nove i maštovite ideje u vezi sa rešavanjem budućeg statusa Kosova, što znači da je ona željna da se postigne rešenje. Hong Kong, kao deo Kine, uživa status specijalne administrativne zone, sa pravnom i ekonomskom samostalnošću, ali pod jasnim suverenitetom Kine, i to je svakako interesantan predlog, koji treba razmotriti. Drugo je pitanje koliko će on biti prihvatljiv drugim akterima.
Glas Amerike: Ko u političkom Vašingtonu podržava nezavisnost Kosova i iz kojih razloga?
Pranger: Postoje tri kritično važna tela u donošenju spoljnopolitičkih odluka SAD: Stejt department, Sekretarijat za odbranu i Bela kuća, odnosno Savet za nacionalnu bezbednost, kao i sam predsednik. Naša diplomatska ruka prema svetu je Stejt department, koji ima glavnu ulogu u rešavanju kosovskog statusa. Državni sekretar, Kondoliza Rajs, je nekoliko puta jasno naglasila podršku SAD nezavisnosti Kosova, ali se nije specifično izjasnila u pogledu vremenskog roka za sticanje nezavisnosti. Što se tiče Sekretarijata za odbranu, pitanje statusa Kosova postaje komplikovanije. Naime, Srbija je postala članica “Partnerstva za mir”, a cilj NATO-a je da se na taj način doprinese stabilnosti i bezbednosti zapadnog Balkana. Moj utisak je da Pentagon ne favorizuje takozvanu “nadziranu” nezavisnost Kosova, odnosno rezoluciju Saveta bezbednosti kojom bi se Srbija primorala da prihvati nezavisnost Kosova. Stav Pentagona je, medjutim, neizvestan - ni za ni protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kao i u pogledu priznanja nezavisnosti. Što se tiče Bele kuće, tu vlada mišljenje da su kosovski Albanci, umereni muslimani, koji će podržati SAD u borbi protiv terorizma, biti primer saradnje i dati svoj doprinos bezbednosti i stabilnosti Balkana zbog čega zaslužuju podršku.
Glas Amerike: Da li bi Srbija trebalo da se više osloni na SAD ili Evropsku uniju u borbi za ostvarenja svojih ciljeva na Kosovu?
Pranger: SAD su jedina svetska supersila, koja ima odlučujuću reč o mnogim medjunarodnim pitanjima, pogotovo bezbednosnim pitanjima, na šta ukazuje i angažovanje u Iraku, Avganistanu, Iranu, pa i Balkanu. Stoga smatram da je veoma važno da Srbija bude lobistički i informativno prisutna u Vašingtonu. U kontesku značaja bezbednosti i stabilnosti Balkana, Vašington sagledava svoju ulogu i interes u tom regionu, uključujući i pitanje budućeg statusa Kosova, u zavisnosti od mogućeg doprinosa pojedinih zemalja u budućoj konfrontaciji sa islamističkim snagama. Procena takvih mogućih doprinosa još nije završena. U tom kontekstu dovodim u vezu budući doprinos Srbije NATO-u i regionalnoj bezbednosti sa mogućnošću da Beograd ubedljivije iznese svoja gledišta i založi se za zaštitu svojih interesa.