Mnogi naučnici smatraju da je problem globalnog zagrevanja preveliki, ali Majkl Openhajmer sa Univerziteta Prinston je među onima koji veruju da još uvek nije kasno.
«Ne postoji magično dugme ili tehnologija koja će odmah rešiti problem. Ali, postoji mnogo malihdelova koji zajedno čine rešenje,» optimističan je Openhajmer, član međuvladinog panela za klimatske promene u Ujedinjenim Nacijama koji je zajedno sa bivšim potpredsednikom SAD Al Gorom, dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir.
Openhajmer je i član Inicijative za smenjenje ugljen dioksida, zajedničkog programa Univerziteta Prinston, British Petroleum-a i automobilske kompanije Ford. Oni su razvili tzv. koncept isečaka koji služi za stabilizaciju životne sredine.
Svaki isečak predstavlja drugačiji način na koji emisije štetnih gasova mogu biti smanjene za milijardu tona godišnje. Ukoliko se udvostruči ušteda goriva u celom svetu, koncentracija ugljen dioksida bi mogla da bude smanjena za jedan isečak.
A ukoliko se upotrebi 50 puta više vetrenjača umesto elektrana koje rade na ugalj, zagađenje bi se smanjilo za još jedan isečak. Ako se tome doda još 1400 elektrana koje bi umesto uglja koristile prirodni gas, emisija štetnih gasova bi se smanjila za još milijardu tona.
Naučnici koji rade na ovom projektu su predvideli 15 isečaka i tvrde da bi kombinacija bilo kojih 7 mogla do 2050. da dovede do stabilizacije zagađenja štetnim gasovima na sadašnjem nivou.
«Ako preduzmemo male korake danas, malo veće sutra, a još veće za 20 i 30 godina, uspećemo da stvorimo uslove koji će stabilizovati klimu,» objašnjava Openhajmer.
Koraci, ili isečci, su konkretno - okretanje nuklearnoj energiji, drugačija zemljoradnja, korišćenje čistih izvora energije, prekid uništenja tropskih šuma, i preusmeravanje emisije štetnih gasova pod zemlju. Naučnici kažu da su ovi koraci teški, ali priuštivi. Al Gor i drugi koji sa njim dele Nobelovu nagradu za mir su se složili da rešenje više ne sme da se odlaže, jer će troškovi vremenom biti sve veći.